Vrdnik – najmlađa banja Srbije u srcu Fruške gore

U Sremu, na južnoj nizbrdici Fruške gore u ambijentu zadivljujućih prirodnih lepota, ugnezdio se Vrdnik, nekada rudarsko naselje – danas čuvena banja.

Svojevremeno su iz utrobe planine rudari ovde kopali ugalj, a onda je iz nje šiknula lekovita termalna voda koja je preplavila rudarsko okno i stopirala dalju eksploataciju. Rudnik je zatvoren 1964. godine, a Vrdnik se od industrijskog, transformisao u banjski centar, koji iz godine u godinu dočekuje sve veći broj gostiju.

Tome doprinosi i povoljan geografski položaj na svega dvadesetak kilometara od Novog Sada i nepunih 80 od Beograda, što ga čini odličnim i za kraće izlete, jer beg od gradske gužve i galame u prirodnu oazu mira i idilu najstarijeg Nacionalnog parka u Srbiji odličan je makar i na jedan dan.

Ovde se diše punim plućima u pravom smislu te reči. Priroda je Vrdniku podarila blagu kontinentalnu klimu sa suptilnim temperaturnim varijacijama i čist planinski vazduh, što ga čini i vazdušnom banjom. Sunce obasjava ovo planinsko mesto 2.200 sati godišnje, dok ga planinski reljef i guste šume čuvaju od jakih vetrova. Zato je banja Vrdnik pogodna za odmor i leti i zimi. Mineralna voda koja ovde izvire ima temperaturu od 15,5oC, a ona važnija, lekovita termalna 32,8oC.

Lek za svoje boljke ovde traže oni kojima probleme zadaju reuma, oboljenja kičme, migrene, neke neurološke bolesti, oboljenja organa za disanje, ginekološke bolesti, kao i rekovalescenti i oni koji se oporavljaju od raznih povreda. U lečenju im pomažu lekari koji raspolažu modernom aparaturom i primenjuju najsavremenije medicinske metode.

Nisu uskraćeni ni oni koji vode računa o kondiciji, jer Vrdnik ima bazene, sportske terene, a svuda kroz Frušku goru prostiru se obeležene planinske staze zdravlja koje vode do brojnih izletišta i očaravajućih vidikovaca. Gostima su na raspolaganju i fitnes sala, kao i brojni relaksirajući velnes i spa tretmani – saune, tepidarijumi, razne masaže.

I nije Vrdnik samo melem za telo, nego i za dušu, jer u njemu i njegovoj okolini što šta se lepo može videti, od raskošnih prirodnih pejzaža, do onih prizora stvorenih ljudskom rukom. Šetajući kroz najstariji Nacionalni park u Srbiji možete lako naići na razno-raznu divljač. Planinskih izvora i potočića, isto kao i listopadnog drveća i šumskih plodova ima u izobilju. Fruška gora je prirodno stanište za preko 50 retkih i zaštićenih biljaka, dok ukupan broj biljnih vrsta premašuje 1.500 .

Osim flore, veoma je bogata i fauna, koja broji preko dvadesetak vrsta gmizavaca i vodozemaca, 60 vrsta sisara i 200 vrsta ptica. Zaljubljenici u prirodu ovde će biti potpuno ispunjeni i uživaće u pravom smislu te reči.

Fruška gora je i dom za ukupno 17 manastira, nadaleko čuvenih po arhitekturi, freskama, vrednim riznicama i bogatim kolekcijama starih knjiga, pa će oni koji vole kulturno-istorijska znamenja imati pune ruke posla.

U samom Vrdniku smešten je manastir Vrdnik, znan i pod nazivom Mala Ravanica, o čijem se nastanku malo šta zna. Jedan turski ćitap iz 1566. godine najstariji je dokaz o njegovom postojanju, ali se pouzdano tvrdi da je manastir formiran ranije, verovatno negde pred kraj 15. ili u prvim godinama 16. veka. Tokom prve Velike seobe Srba ovde su se pred sam kraj 17. veka nastanili monasi iz manastira Ravanica kod Ćuprije, pa je otuda i vrdnički manastir dobio ime Mala Ravanica.

Monasi su sa sobom doneli mnoge crkvene dragocenosti, ali su mošti Kneza Lazara ono po čemu je ovaj manastir najpoznatiji. One su počivale u Vrdniku sve do 1989. godine, kada su vraćene u Ravanicu, a kivot, koji i danas stoji u crkvi, je ostao prazan. Pokraj njega stoji jedna staklena posuda u kojoj se čuva deo Lazarevih moštiju. Manastirska crkva, posvećena Vaznesenju Gospodnjem, ali i ceo manastirski kompleks svoj današnji izgled dobili su tokom prve polovine 19. veka, kada je izvršena detaljna građevinska restauracija i kada je obavljeno ikonopisanje u unutrašnjosti crkve.

Na jednom brežuljku iznad Vrdnika, na nadmorskoj visini od 383 m uzdiže se Vrdnička kula. Tu je još u davnom 3. veku postojala rimska fortifikacija, o čemu svedoči veći broj pronađenih arheoloških artefakata. Dižon kula, visoka 18,5 metara koja i danas stoji ovde, najverovatnije potiče iz 13. veka, a osim nje postoje i jedva vidljive ruine zidina kojima je nekadašnje utvrđenje bilo opasano. U svakom slučaju, do ovog mesta se iz Vrdnika stiže za 30 minuta laganog hoda. Ne samo zbog izleta u prošlost, vredi se popeti na ovo brdo, jer odavde u svim pravcima puca zadivljujući beskrajan pogled, što je i bio glavni razlog da se na baš na tom mestu podigne utvrđenje. Kada već pričamo o vidikovcima, svakako je vredno popeti se i na 465 metara visoki Zmajevac, do koga vodi staza zdravlja duga oko 5 km.

U čarima Fruške gore uživale su i brojne slavne ličnosti iz naše istorije, poput Dositeja Obradovića, Milice Stojadinović Srpkinje, Jovana Jovanovića Zmaja, Vuka Karadžića i mnogih drugih. Jedno od njenih brda, čuveno Stražilovo ostaće večno zapisano u neprolaznim stihovima pesnika Branka Radičevića.

Ukoliko i vi želite da dođete u banju Vrdnik i da uživate u čistom vazduhu, relaksaciji i čudesnoj lepoti ove jedinstvene prirodne oaze mira, informacije o smeštaju možete pronaći na ovom linku.

Izvor naslovne fotografije: www.termal-vrdnik.com
Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.