Paulovnija – Ekološki odgovorno i veoma isplativo drvo

2

Paulovnija je reč koja se sve više pominje svuda oko nas. Šta je to Paulovnija i koja joj ne namena? Da li je stvarno toliko dobra ili je to još samo jedna “prevara”?

Prvo – Svakako da nije prevara! Pogledajte i zbog čega!
Paulovnija vodi poreklo iz jugoistočne Kine, ime je dobila po Ani Pavlovni (1795 – 1865), kćerki ruskoga cara Pavla I poznata je i po nazivima princezino drvo, carsko drvo, a u Japanu pod nazivom kiri. Pripada porodici Scrophulariaceae. Iako je originalno ime palovnia u svetu je poznatija  kao paulownia a kod nas je prihvaćen naziv paulovnija.
Velika brzina rasta!
Mnogi stručnjaci  svrstavaju Paulovniju u najbrže rastuće drvo na svetu pa se tako često i spominje da je ona formula jedan u brzini rasta u odnosu na druge.  Očekivani rast u prvoj godini je 3-6 metara. Za 2-3 godine dostiže visinu od 10-12 metara, a za 6-7 godina dostiže visinu 20m i  30-40cm prečnika u visini grudi.
resiye
Drvo je mnogo lakše od bilo kog drugog drveta za građu, boje meda, brzo se suši na spoljašnjoj temperaturi, dobro se boji. U industriji je poznata i kao “drvo od aluminijuma” zbog svoje čvrstine i otpornosti na savijanje i uvijanje.
Sadnja paulovnije je veoma efikasna i ekološki odgovorna investicija. Hektar zasada paulovnije (oko 600 stabala) u 4. godini života na dnevnom nivou apsorbuje tonu ugljendioksida a u atmosferu vrati oko 750 kilograma kiseonika pa mnogi zasade paulovnije porede i sa vazdušnim banjama.
resiye2
Što se tiče eksploatacije Paulovnije mogućnosti su velike. Sadnjom na rasporedu 3×3 metra i eksploatacijom u 3-4 godini može se dobiti drvo za ogrev a po proračunima potrošnje drveta za potrebe grejanja prosečnog domaćinstva potrebno je zasaditi oko 35 ari Paulovnije i tako se rešava grejanje narednih 16 godina.
Ušteda za ovakav tip eksploatacije je oko 300 evra na godišnjem nivou, što dokazuju upotrebljeni podaci ispitivanja drveta u laboratoriji Šumarskog fakulteta u Beogradu. Ispitivanje izvršio prof. dr Nebojša Todorović, koji je došao do zaključka da kod paulovnije količina toplote iznosi 1069 KW/h/m3.
Eksploatacijom paulovnije u 6. godini može se dobiti drvo za građu, a najveći prinos je od 8-10. godine kada u jednom stablu ima jedan kubni metar drvne mase.
List paulovnije je veoma hranjiv, a karakteristike drveta veoma dobre (8,8 po Monnin-ovoj tabeli o kvalitetu drveta), pa se paulovnija koristi i za silažu, proizvodnju bio mase, proizvodnju peleta, a zbog svojih dobrih osobina koristi se i u avio i brodo industriji.
Izgled jednog zasada Paulovnije.

Izgled jednog zasada Paulovnije.

Sadnja
Paulovnije se sadi od Aprila do Avgusta a sadnice proizvedene iz sertifikovanog semena garantuju veoma velik prinos i kvalitet.

Opširnije možete pogledati i informisati se ovde
Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

2 Komentara

  1. JELICA PESIC

    Dobar dan! Vrlo bi me interesovale vase delatnosti! Ja se posle 45 godina provedenih u Svajcarskoj vracam negde u Prolece sasvim za Srbiju, pa mi je svaka Mogucnost u Odrzavanju Prirode i ocuvavanje nase Prelepe majke zemlje dobrodosla! Mi smo kupili Plantazu Dunja u Susari kod Deliblatske Pescare a nameravamo jos i Obradive zemlje da kupimo i Obradjujemo u korist Prirode!¨Veliki pozdrav, Jelica Pesic

    Komentariši
    • Siniša

      Pozdravljam vas. Pored proizvodnje paulovnije ja se takodje bavim i jednim projektom Posadi drvo – Sacuvaj planetu, preko tog projekta vec je poklonjeno preko 800 sadnica paulovnije iz mog rasadnika.
      Ukoliko ste zainteresovani da napravimo saradnju ja sam u kontaktu sa nekoliko organizacija koje se bave sadnjom lekovitog bilja pcelarstvom ocuvanjem pcela i raznim delatnostima vezano za prirodu selo mlade ljude u selu i jos mnogo toga.
      Mozete se javiti na stranicu preko linka na dnu clanka preko nase Facebook stranice.
      Ja cu vam za svaki slucaj pustiti mail kako bi smo mogli da se cujemo.

      Pozdrav. Siniša Mali.

      Komentariši

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.