Balkanski ris, tajanstvena mačka – kad najredja balkanska zver postane plen

Sigurno ste do sada mnogo puta čuli za izraz „ljut sam kao ris“ ili „besan kao ris“. Šta to ovu zver sem činjenice da je prirodni predator karakteriše, pa da se uz nju vezuju ovi epiteti?

Verovatno to što je ponašanje ovih srednje velikih mačaka u većini slučajeva nalik na ponašanje leoparda, od kojih su daleko sitniji, ali ništa manje divlji. Žive samotnjački, vrlo povučeno i teško ih je, gotovo nemoguće videti u prirodi.
Zajedničko za sve risove je boja njihovog krzna, žućkastog do sivo smedjeg, prošaranog ili tamnim prugama ili pegama, što zavisi od podneblja na kom žive. Još jedna karakteristika svih risova kao vrste su šiljaste uši sa čuperkom dlake na vrhovima i kratak rep.
lj-ris
Za prostor Balkana karakterističan je balkanski ris, autohtona vrsta koja živi na prostorima Makedonije, Srbije, Crne Gore, Grčke i Albanije. Sitniji je od ostalih vrsta risova, izraste do 1,5m dužine i do 45kg težine. Ali veoma hitar i pokretan lovac. Plen su mu pre svega slabije jedinke, pošto se hrani gotovo isključivo mesom, poput ptica, zečeva, glodara, srna i divokoza, a koban je i po mlade jelene.
ris
Za njega važi da je nemilosrdna zver, jer čest zna da hara i da izazove pomor brojne divljači, ali i da napadne stada. To u velikoj meri ne odgovara istini, jer ris ubija samo da bi se prehranio, i jedino u toj meri lovi.
Za razliku od drugih zveri ne ostavlja svoj plen, vraća se po njega, i ne lovi drugi dok ima hrane, ukoliko mu je krupnija divljač bila ulov. Zbog konstitucije svoje gradje, pre svega širokih šapa, vešt je lovac u svim vremenskim prilikama, naročito tokom zime kada sneg znatno usporava srne i jelene.
Retkost je da risovi žive u grupama, obično su veliki samotnjaci, a mužjaci i ženke se susreću samo za vreme parenja, u februaru. Tom prilikom se po nekoliko mužjaka bore oko jedne ženke za njenu naklonost. Ženka na svet donosi najviše tri ili četri mladunca, u ranije pripremljenoj jami ili pećini, koji su slepi prve dve nedelje. Mladunci sa majkom ostaju do novog parenja kada započinju svoj samostalni, samotnjački život.
balkanski ris
Iako mladunaca bude u većem broju, smrtnost im je velika. Zbog toga je ova populacija na prosoru Srbije spala na oko 20 jedinki na prostoru koji pokriva jugozapadnu Srbiju, počev od Tare i Zlatibora prema Goliji, Mokroj Gori i dalje prema Šar planini.
Njegovom praktičnom istrebljenju doprineo je raniji lov, što danas nije moguće, budući da je ekstremno retka, posebno zaštićena vrsta. Mada potpuno divlja životinja, napada sa njegove strane na ljude gotovo da nije bilo, a i oni do kojih je došlo posledica su toga što se ris osećao ugroženim.
ris3
Balkanski ris je postao ugrožen i zbog sve većeg prisustva karpatskog risa, koji ima brojniju i stabilniju populaciju, krupnije je gradje i sve prisutniji na ovom prostoru. Ima ga na postoru istočne Srbije, na Homoljskim i Kučajskim paninama, na Rtnju, Staroj planini, a javljaju se i u južnom Banatu pa i na granici prema Bosni. Ovo je prirodni faktor koji počinje da ugrožava opstanak balkanskog risa kao autohtone vrste na prostoru Srbije.
U poslednje vreme se u cilju očuvanja ove vrste od izumiranja u šumama postavljaju specijalne kamere da bi se snimilo njihovo prisustvo, jer ga je praktično nemoguće fotografisati. Sprečavaju se nekontrolisana seča šuma i krivolov koji uništavaju njegova staništa. Ironično, ova zver koja nije izrazito opasna po čoveka jer beži od njega, u najvećoj meri  je pred istrebljenjem upravo ljudskom zaslugom.

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.