Bledsko jezero – kad zamirišu slovenačke šume

1

Na severozapadu Slovenije, zemlje planina, mirisnih šuma i predivno plavih hladnih reka, u Gorenjskoj regiji, ugnezdilo se jezero.

Oivičeno visokim planinama neobičnih oblika, koje se ogledaju u njegovoj površini, leži ovaj modro-zeleni dragulj, sa malenim ostrvom na svojoj sredini – Bled očarava svojom lepotom.
bled ojstrica brdo

Smešteno u podnožju Julijskih Alpa, u hladnim zimskim danima, kada je celo prekriveno ledom i beskrajnom belinom, kao da priča svoju davnu priču. U ledeno doba na ovom mestu se nalazio veliki Bohinjski glečer.
Kako je prolazilo vreme, počeo je da se kreće i nailazivši na mnogobrojne tesnace i stenovite prepreke, mrvio ih je i drobio i tako stvarao današnji krajolik. Iza njega ostala je samo litica i dva brda na obodu jezera, kao i malo ostrvo, koje lednik nije uspeo da smrvi i koji čuvaju granitne stene iz davnih vremena. Kad se potpuno otopio, kotlina je ostala preplavljena vodom. Tako je nastalo Bledsko jezero.
januar12bled

Ono je nekada bilo mnogo veće i oticalo je ka dolini Save Bohinjke. Ipak, danas je zanimljivo za istraživače upravo zbog svog tektonskog i ledničkog nastanka i dna od grubog masivnog dolomita. Posebno su zanimljive krečnjačke stene u okolini jezera, za koje se smatra da su stare preko 200 miliona godina i koje svedoče o snažnim tektonskim pomeranjima tokom burne prošlosti naše planete.
bled zima

Oduvek privlačno za život zbog plodne zemlje, naseljavano je od davnina, još od drevnih Kelta, Rimljana, Slovena, Franaka i Nemaca. Kada je u 11. veku ceo ovaj kraj kralj Henri II poklonio biskupiji Briksen, konačno postaje slobodan i počinje da doživljava procvat. Ni Napoleonova vladavina ga nije unazadila, ceo kraj opstaje da bi u 19. veku postao centar aristokratije i kosmopolitsko lečilište, prepuno otmenih vila i parkova.
vila_5

I između dva svetska rata je Bled bio pravo mondensko letovalište, tu su se u letnjem periodu preseljavale sve diplomatske aktivnosti. Na obali modrih voda nalazila se i rezidencija kraljevske porodice Karađorđevića, koja je posle rata postala Titova vila “Bled”, a danas je luksuzni hotel.
bled vila bled

A na severnoj obali, ispod obronaka Karavanki stoji pravi moderan grad.
bled mesto

Ali, od prvih posetilaca Bledskog jezera, davnih hodočasnika iz Koruške, Štajerske, Italije i Austrije pa sve do danas, predivna priroda idiličnih alpskih pejzaža je ono što najviše osvaja svakoga ko u ovaj živopisni kraj dođe.
Simbole ovog prelepog ledničkog jezera čini malo romantično ostrvo obraslo bujnim zelenilom na njegovoj sredini i zamak koji se ponosno izdiže na samoj ivici gorostasne litice. To je ono na šta svako ko je čuo za Bled prvo pomisli.
bled ostrvo i zamak
Za samo ostrvce, jedino prirodno u Sloveniji, vezane su mnoge legende i tajanstvene priče. Jedna je opisana u delu Franca Prešerna i govori o tome kako je nekada na ostrvu, pre crkve, bio podignut hram posvećen slovenskoj boginji plodnosti i života Živi.
Ona je bila zaštitnica sveštenika Staroslava i njegove kćeri Bogumile. Kada je na ostrvo došao predvodnik pagana Črtomir, on se zaljubio u sveštenikovu lepu kćer. Da ne bi dolazilo do sukoba, devojka je sa ocem primila hrišćanstvo i opredelila se za novu veru, a iz ljubavi prema njoj, to je učinio i Črtomir i postao misionar.
12565365_1084561338232512_3982926503066174215_n
Na mestu nekadašnjeg hrama u 15. veku je podignuta crkva posvećena Uspenju Device Marije, a svoj današnji izgled, prepun gotskih fresaka i baroknih ukrasa dobila je u 17. veku.
Do nje se stiže preko čuvenih 99 stepenika, za koje se veruje da, kada se mladenci venčavaju, mladoženja svoju nevestu treba da prenese preko njih i unese je u crkvu. Samo tada će im se, ako sačekaju i da se oglasi zvono, ispuniti želja koju zamisle u tom trenutku.
14074455

I za samo zvono postoji legenda. Priča kaže da je u 16. veku u Padovi postojalo zvono koje je ispunjavalo želje. U isto vreme, u bledskom dvorcu živela je mlada neutešna udovica, čijeg su muža ubili razbojnici i njegovo telo bacili u jezero. Da bi ublažila tugu, mlada žena je sakupila svo svoje srebro i zlato i naručila zvono koje bi joj pomoglo da prežali muža. Međutim, ono nikada nije stiglo do Bleda jer je brod kojim je trebalo da stigne nestao u oluji. Udovica je tada u očajanju napustila Bled i otišla u rimski samostan. Posle njene smrti papa je osvetio novo zvono i poslao ga u crkvu na ostrvu i otada postoji verovanje da kada se ono oglasi, treba zamisliti želju i prišapnuti je “Gospi od jezera” i ona će se ispuniti. A za ono drugo, potopljeno, kažu da se na mestu brodoloma u noći može čuti kako i danas bruji iz dubina. Ipak, ono što je istorijski sigurno jeste da na Bledu zvono sa tornja zvoni od 16. veka.

Najdominantniji na ostrvu ipak je toranj, visok 50 metara, koji se prvo ugleda sa svakog mesta odakle ostrvo može da se vidi. U njegovoj blizini je i drevno staroslovensko groblje.
hotelmeksiko 219.03.2015

I tako, ploveći po plavim talasima kristalno čistog Bleda na posebnom brodiću nazvanom pletna, ne možete a da se ne divite prelepoj Sloveniji, koju je priroda tako bogato obdarila bojama, zvucima i oblicima, koji se tako harmonično spajaju nad vodom, kamenom i zelenilom.
bled pletna

Sa druge strane, na litici visokoj preko 600 metara, na obali se izdigao prelepi zamak da svedoči o davnim danima moći. Na slovenačkom jeziku on se naziva Grad, pa je po njemu i ova strma stena dobila ime, a zajedno sa romantičnim ostrvom postala najveća znamenitost Bledskog jezera.
bled grad brdo kamnaizlet

Ovaj srednjevekovni dvorac je, prema pisanim izvorima, najstariji slovenački zamak i prvi put se spominje u 11. veku, kada je zajedno sa celim krajem kao poklon cara Henrija II došao u ruke biskupije Briksen.
bled zamak vikipedija

U početku je imao samo jednu kulu, ali ih je tokom srednjeg veka dozidano još nekoliko, zajedno sa tvrđavom i pokretnom kapijom preko šanca. U okviru pravog malog grada nalazi se još nekoliko građevina u renesansnom stilu, kao i kapela iz 16. veka.
bled pokretni most

Šetnja pored jezera je tako omamljujuća, pa ne znaš da li pre da sedneš na neku od drvenih klupa i posmatraš igru labudova i pataka na nežnim plavim talasima i daleke vrhove Karavanki ili da se zaputiš stazama koje te mame u visinu, među šume koje ne mirišu nigde kao u Sloveniji, među tišinu prošaranu pucketanjem sasušenih borovih iglica pod nogama i cvrkutom ptica, sve do vidikovaca, sa kojih se pruža veličanstven pogled na jezero kao veliko plavo ogledalo, u kome svoj odraz traže oblaci i modro nebo i venci visokih planina koji se protežu na obzorju.
bled superodmor

I ne zna se sa kog je vidik lepši. Najbliže brdo je Straža i peti se na njega znači udisati opojni miris borove šume i uživati u hladu hrastova, lipa i breza. Bilo stazom, bilo žičarom, sa njegovog vidikovca se pruža predivan pogled na jezero, zamak na njegovom rubu, visoravan Jelovicu i Stol. A u senci gustog drveća lako je zamisliti kako se ceo vrh pretvori u skijalište kad sve zasneži u zimskim mesecima.
bled straza

Nasuprot njemu nadvijaju se Ojstrica i Osojnica. Sa njih se pruža najlepši pogled i čuveni motiv sa bledskih razglednica i najlepših fotografija. Dokle oko seže puca vidik ka jezeru, Karavankama, Kamniškim Alpima i Gorenjskoj kotlini. Pa jedino što preostaje je da se sedne na drvenu klupu i prepusti čarima prirode koji prosto opijaju.
bled osojnica brdo ana pogacar

I visoravni koje okružuju ovo malo jezero i kao da ga čuvaju od vetrova i snegova su veličanstvene u svojim zelenim prelivima šuma i pašnjaka i visokih kamenitih vrhova prekrivenih večitim snegom. Pa kad zađete među ove senovite zaravni Julijskih Alpa, kao da uđete u neku bajku idiličnih planinskih pejzaža.
Pokljuka_226530

Još jedan lednik, ovoga puta Pokljuški, napravio je prirodu ovakvu kakva je danas. Od njega je nastala velika zaravan Pokljuka, ispunjena mnogobrojnim tresetnim barama, ostacima nekadašnjeg otopljnog leda, prošarana ponorima, jamama i malim dolinama reka i potoka koji se slivaju sa ovih bujnih zelenih brda i pritoke su Bledskog jezera.
bled sume pokljuke

Sama priroda ovde kao da blista. Ne zna se da li su lepše bujne stoletne borove šume, stanište mrkog medveda, livade i pašnjaci na kojima i danas pase stoka ili opojan svež vazduh na nadmorskoj visini većoj od hiljadu metara.
O starim danima još uvek svedoče kolibe prekrivene šindrom, nekadašnje boravište pastira.
Ali ono što nije ostalo su mnogobrojne šume bukve, raskrčene u 19. veku da bi se vadio ugalj, neophodan za topljenje gvožđa.
bled suma

U njenom podnožju usekla se Pokljuška klisura, smeštena iznad doline Radovne i sela Krnica. Stene duboke 4 metra usekao je sam lednik, pa je njegovim putem potekla voda, a danas ovde teku ostaci potoka Ribščica, pritoke ove divlje reke.
94859665

Na najlepšem središnjem delu klisure nalaze se uređene staze koje se račvaju. Glavna ide uz sam rub litice i pred njom se samo smenjuju slike neobičnih prirodnih lepota, od kanjona u kome se samo tokom kišnih dana stvara vodopad visok 22 metra, pa sve do Pokljuške jame, prostrane kamenite pećine sa potopljenim svodom i velikim prirodnim mostom, pravim prerastom, visokim 24 metra.
To je i najuži deo klisure, pa se preko prerasta i drvenih mostova jedino može preći na galerije, po čijim strmim zidovima i dubokom dnu raste bujna vegetacija, mirisna paprat i šumsko i planinsko cveće.
bled pokljuka prerast

Sa druge strane Bledskog jezera talasa se Jelovica, prepuna gustih šuma i pašnjaka, na kojima mirno pase stoka. I ona je nekada bila prekrivena stoletnim bukovim šumama, koje su posečene.
bled jelovica

Ipak, mnogo drveća je ostalo i stanište životinja nije narušeno. Naprotiv, u njima žive mnogobrojne ugrožene životinjske vrste, pa je i sam ovaj kraj postao deo rezervata prirode i zaštićeno prirodno dobro. Posebno su važni Blato, Ledina i Ratitovec, u kojima žive biljke i životinje prilagođene životu u močvarnim uslovima.
Ali ono što je najlepše na Jelovici jeste spoj mira, tišine i neobični cvrkut ptica u njenim gustim šumama. To je jedinstven osećaj, jer se među granama stoletnih stabala kriju retke ptice koje žive jedino na ovoj visoravni.
GG_Bled_timber_harvest

Ispod jednog od vrhova Jelovice, Babinog zuba, skrila se pećina. Ona je karakteristična po neobičnim stalaktitima od prelepog svetlucavog kristala kalcita i njihovim izuvijanim oblicima, takozvanim skalenoedrima, retkim ukrasima u Sloveniji. Od 19. veka je uređena i veoma je očuvana, budući da joj je i sam prilaz niži od njene visine i kreće od šumske staze.
bled jama pod babinim zubom

I nije ovo jedino što se ispod stena Jelovice skriva. Vodopad Iglica se udenuo među litice, kako mu i samo ime kaže. To su vode planinskog potoka Suho, koje sa 24 metra padaju preko vertikalnog krečnjačkog zida. Do njega se može doći drvenim merdevinama, a iznad samog vodopada se pruža predivan pogled na okolinu i maleno mesto Bohinjska Bela u podnožju.
bled slap pd iglicom1

Nasuprot Jelovice, između reka Radovne i Save Dolinke pruža se Mežaklja. Ona je već uveliko deo Nacionalnog parka Triglav, najvišeg i najpoznatijeg troglavog vrha, kako Slovenije, tako i nekadašnje Jugoslavije. Ušuškana u netaknutoj prirodi, ova visoravan diše kroz bujno drveće gustih borovih i bukovih šuma, treperi kroz jarko zelenu travu pašnjaka i šumi kroz mnogobrojne čiste hladne izvore.
bled mezakla

Na jednom od mnogih vidikovaca nalazi se Poljanska stena neobičanog oblika. To je podstaklo maštu stanovništva ovog kraja, inače obdarenog smislom za zanimljive priče, pa je tako nastala legenda o poljanskoj starici, surovoj i nemilosrdnoj staroj plemkinji, po kojoj je stena dobila ime.
Priča kaže da nije htela da pomogne svom slugi koji je lovio po Mežaklji kada ga je napao i ubio medved. Do stene vodi strm put, koji se na kraju mora osvajati i planinarskom opremom. Ipak, uz malo truda, sa njega se pruža veličanstven pogled na Julijske Alpe i njihove veličanstvene vence.
poljanska

U podnožju Mežaklje je klisura Vintgar, koju je izdubila divlja Radovna u svom mističnom putu kroz duboke stene i kraške pećine. Otkrivena je krajem 19. veka i nekada neprohodna, danas je prepuna drvenih mostova sa kojih se pruža pogled na veličanstvene vertikalne litice brda Hom i Boršt i strme dubine reke sa svojim brzacima, vodopadima i slapovima. Sa njih se stiže kroz mnogobrojne galerije, a na kraju puta, kao kruna svega, sliva se vodopad visok 13 metara, od čije huke i lepote zastaje dah.
bled vintgar holidayextras.co.uk

Plavetnilo čiste vode i belinu penušavih slapova dopunjava zelenilo bujne vegetacije. Zbog specifične klime ovde rastu i retke biljke, neočekivane za planinski kraj. A da je ovo carstvo biljaka i prirode pokazuje i samo ime klisure, jer mnogi veruju da je nastalo od nemačke reči der Weingarten, po vinogradima ovog kraja.
bled vintgar vegetacija

Ali nije samo priroda obdarila ovu klisuru svojim lepotama. Za to se potrudio i čovek izgradivši početkom 20. veka svojim vrednim rukama visoki kameni železnički most preko velike provalije, na čijem dnu šumi reka, kao i branu koja divlju Radovnu usmerava na malu hidroelektranu.
Nad slapom ¦um med ?lovekovimi stvaritvami zaslu¸ita pozornost kamnit enolo?ni ¸elezni¨ki most bohinjske ¸eleznice, zgrajene leta 1906, ki pre?i sotesko v ¨irini 53 m in se pne 33,5 m nad potjo ter jez za naravno, 5 m visoko polico, od koder so ve?ino vode speljali po predorski cevi do male hidroelektrarne Vintgar. Ta stoji pod slapom ¦um, ki je danes mogo?en le ob dvignjeni zapornici ali po de¸evju.

I tako, među planinama i modrim vodama, nad suncem koje zalazi ostaje jezero da odrema još jednu noć. I kao što se napaja potocima sa Pokljuke, a otiče sa Jezernicom, koja dalje odnosi njegove vode u Savu Bohinjku, pa dalje u Savu i na dugačak put preko hrvatskog Zagorja i ravne Slavonije, sve do Srbije i Dunava i Crnog mora, teče kao život.
Stvara se i uvire, kao što je priroda i namenila, kako vodi, tako i čoveku. A visoke planine stvorene od večnog kamena stoje da sa prirodom tu priču pripovedaju onima koji umeju da slušaju.
Bled_barve_soncni_vzhod_01

Izvor foto: galerija fotografija Ane Pogačar i sajta Bled.si
Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Jedan Komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.