Čemerno – planina tamnih šuma i borovnica

Iako na severu sva u beskrajnim prostranstvima ravne Vojvodine, Srbija je zemlja prepuna planina. Od Šumadije se na sve tri strane sveta smenjuju sve jedna lepša od druge.

Obrasle šumama i tek poneka gola i krševita kao da se nadovezuju svojim vrhovima pa se na horizontu ocrtavaju u svojoj plavičastoj lepoti.

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

Usred Dinarida, velikog masiva koji se rasuo po našem brdovitom Balkanu, nalazi se Čemerno, planina čija je lepota nepravedno zapostavljena u odnosu na ostale koje je okružuju. Ona skriva očuvanu lepotu netaknute prirode, guste šume, mirise svežine i toplu zemlju koja diše pod sjajnim suncem.

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

Čemerno se ugnezdilo među mnogobrojnim planinama jugozapadne Srbije, čiji vrhovi kao da se nadmeću u svojoj visini i lepoti. Kad se pogleda na mapi, izgleda kao da je u samom središtu naše zemlje.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

I sa koje god strane da mu priđete, čekaju vas prelivi zelenih livada, pašnjaka sa stočarskim kolibama, proplanaka i šuma kroz čije guste grane drveća proviruje modro nebo.

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

I odasvud šušte rečice koje se slivaju sa padina i hrle ka rekama u podnožju.

izvor: foto Dušan Vukomanović

izvor: foto Dušan Vukomanović

Ako poželite da Čemerno osvojite sa zapada, krenućete od Ivanjice, malog grada u njegovom podnožju, pa sve više niz prirodu koja očarava, kroz guste šume i povremeno  grebene ogolele od kiša i vetrova, sve do njegovog najvišeg vrha.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Krenete li sa juga, prvo ćete naići na dolinu Studenice, reku koja se sliva sa Golije i u svojoj uzanoj i dubokoj dolini stvara pravi kanjon.

izvor: pdzezelj.org

izvor: pdzezelj.org

Ona tako obavija Čemerno i deli ga od Rajkovačke planine i Radočela.

izvor: clockworld.info

izvor: clockworld.info

Ova planina najpoznatija je po tome što se na njenim padinama nalazi čuveni manastir Studenica, zadužbina Stefana Nemanje iz 13. veka, u kome počivaju ostaci svih najznačajnijih Nemanjića.

manastir-studenica-foto-profimedia-1438708340-713755

izvor: foto Profimedia

U njegovoj blizini se nalaze i male crkve i isposnice, koje svedoče o davnim danima srpske duhovnosti. Tu je i manastir Pridvorica, podignut u 13. veku, kada i Studenica.

Građena u lepoti linija raške škole, crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem, već vekovima stoji na ovom mestu zahvaljujući sluzi koji je radio na dvoru Nemanjića, zbog čega je i dobio ime. U njemu su nekada živele monahinje koje su lokalno stanovništvo podučavale autentičnom načinu tkanja, a danas je ovo muški manastir.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Nastavimo li ka usponu, naići ćemo na Donju Savinu isposnicu, u čijoj pitomoj prirodi žubori izvor čiste planinske vode.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Gornja Savina isposnica, istureni deo manastira Studenica, nalazi se dalje, na brdu Gradina. Ona izgleda kao da je uklesana u vertikalnu stenu i podseća na crnogorski manastir Ostrog. Njen fantastičan i nestvaran izgled savršeno se uklapa u prirodu divlje lepote pa zajedno odišu mirom i spokojem.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Ispod njenih kelija nalaze se pećine u kojima je umeo da boravi Sveti Sava. Legenda kaže da je upravo u njima pisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeuna.

izvor: duskoopacic.blogspot.rs

izvor: duskoopacic.blogspot.rs

Radočelo izgleda kao da se nadovezuje na Čemerno, a i nema neke velike razlike u selima raštrkanim po padinama koje razdeljuju velike guste šume i pašnjaci sa stočarskim kolibama i ćumuranama kojih ima sve do samog vrha.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Na mestu gde se odvajaju Čemerno i Radočelo nalazi se čuveno selo Odmenje. Ono je već nekoliko godina pusto, bez ijednog stanovnika. A nekada davno, u gustim bukovim i četinarskim šumama sve je vrvelo od životinja. Bilo je tu mnogo divljači: vukova, lisica, srndaća i divljih svinja koje su se skrivale u senkama drveća i iza bistrih planinskih izvora.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Bilo je i ljudi u ovom selu, za koje se pričaju mnoge legende.

izvor: panacomp.net

izvor: panacomp.net

Najpoznatija je ona koja otkriva kako je selo dobilo novo ime jer se smatra da se nekada zvalo Drlupa. Priča kaže da je prilikom izgradnje manastira Studenica ovde boravio Stefan Nemanja, koji je rado išao u lov.

On je tražio da mu se svako veče u šator dovede devojka iz drugog čemerničkog sela. Kad je došao red na devojku iz Drlupe, nju je te noći zaustavila Ana, žena Stefana Nemanje i umesto nje otišla velikom županu. Tada joj je poklonio prsten, ne znajući da ga daje svojoj ženi. Tako je Ana kasnije i otkrila mužu da je provela noć sa njim. Predanje kaže da je upravo tada začet Sveti Sava, a selo Odmenje dobilo je ime po tome što je žena Stefana Nemanje “odmenila” devojku iz Drlupe.

izvor: panacomp.net

izvor: panacomp.net

U blizini Odmenja, tačnije kod sela Močilo nalazi se i najčuveniji čemernički lekoviti izvor – Savina voda. Na njemu su stanovnici Čemernika nekada umakali konoplju za tkanje, pa je po tome i selo dobilo ime.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Na visini od preko sedamsto metara iz kamena ističe voda uvek topla sa temperaturom od 21 stepen Celzijusovih. Kada je jedan od stanovnika ovde ostavio bolesnog konja, a ovaj se izlečen vratio u štalu, otkriveno je da je voda lekovita. A izvor je nazvan po Svetom Savi jer postoji predanje da ga je on osveštao.

izvor: panacomp.net

izvor: panacomp.net

Nedaleko odatle je i Ušće, mesto kod koga se reka Studenica uliva u Ibar. I sve ovde odiše bujnom prirodom, ali i dahom nekih starih slavnih dana, nedeljivih od srpske zemlje.

izvor:stazeibogaze.info

izvor:stazeibogaze.info

A potom, uz uspon, nalazi se klisura reke Savošnice, koja odvaja Čemerno od Stojkovačke planine. U samom podnožju ona se uliva u Studenicu.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Ovo je i kraj u kome se nalazi selo Savovo i zaselak Ponori, po čijim livadama i padinama leže rasute stočarske kolibe.

izvor: foto Milutin Bogavac

izvor: foto Milutin Bogavac

Ovo je i kraj prelepih livada na kojima caruju zrikavci, šuma smrče i bukve ispunjenih tišinom i hladovinom.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Na strminama iz kamenja raste drveće, kao da se i priroda poigrava sa svojim čudima. I sve do vrha, bliže modroplavom nebu.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Ako poželite da planinu osvajate sa istoka, ispratiće vas moćni  Ibar sa tvrđavom Maglič, koja se ponosno diže iznad njegovih obala i kao da podseća na stare vekove slavne države Nemanjića i  najznačajnije zadužbine srednjovekovne Srbije.

izvor: panacomp.net

izvor: panacomp.net

Stešnjen između Čemernog, Stolova i Troglava, probija svoj put i šumi kroz stene.

izvor: panacomp.net

izvor: panacomp.net

Priroda nije štedela na lepoti ni po planinskim obroncima sela Bresnik.

izvor: foto Dušan Vukomanović

izvor: foto Dušan Vukomanović

Jedan od najlepših delova planine Čemerno nalazi se upravo ovde. Tu je vrh Gusarica, ispod koga se nalazi čitava lepeza izvora i studenaca sa bistrom hladnom vodom.

izvor: foto Dušan Vukomanović

izvor: foto Dušan Vukomanović

Krenete li uz Čemerno sa severa otkrićete brzake reke Dubočice, Borašnicu i njihove pritoke, rečice koje su izbrazdale svu planinu slivajući se sa vrhova i dubeći svoja mala korita dok se ne spoje sa većim vodama u njenom podnožju.

izvor: zorangm67.blogspot.rs

izvor: zorangm67.blogspot.rs

Među njima je i rečica Tolišnica sa istoimenim selom.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

I na kraju, sa koje god strane da krenete, stići ćete do najvišeg vrha Čemerna – Smrdljuča.

izvor: pdzezelj.org

izvor: pdzezelj.org

Ova velika zaravan na najvišoj tački planine sva je zelena u proleće, a kad preko leta sunce svojim zracima oprlji travu, požuti i među retkim jelama čeka jesen i snegove.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Ovo je i deo planine na kome se nalazi najviše borovnica, po kolima je Čemerno poznato.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Na mestu gde je planina najviša nalazi se veliki krst u spomen srpskih vojnika koji su 1915. na njoj pravili odstupnicu prilikom povlačenja vojske i naroda preko Albanije u Prvom svetskom ratu.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

On podseća na poprište žestokih borbi i navodno od tada i nosi ovo neobično ime jer je veliki broj leševa širio neprijatan miris koji se dugo osećao.

izvor:stazeibogaze.info

izvor:stazeibogaze.info

Ali, priroda, ravnodušna na stradanja i smrt oko sebe, vraća nas u lepote života. Nema većeg spokoja nego okrenuti se vrhovima koji se izdižu pod nebom i teraju da poželimo da imamo krila pa da ih poput ptice sve preletimo i dotaknemo.

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

Odavde se vide i ostali vrhovi Čemerna, najbliži Kom i Rudo brdo, ispod koga se skriva izvor Zmajevac, a dalje Gvozdac sa izvorom Kadina voda.

izvor: ajmonegde.com

izvor: ajmonegde.com

Sa Smrdljuča svako ima osećaj da je sa svih strana okružen planinama i da na svetu i ne može ni da postoji nešto drugo. I zaista, na severu se ocrtavaju Ovčar, Jelica, Troglav i Stolovi, a u daljini beličasti obrisi Požege i Kraljeva, rasutih kuća kao da je usred leta popadao sneg.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Na istoku se, preko Ibra, vidi Ravna planina. Na jugu je susedni šumoviti Radočelo, a iza njega Golija.

izvor:stazeibogaze.info

izvor:stazeibogaze.info

Na zapadu obrisi Javora, Zlatara i Mučnja.

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

izvor: foto Nenad Andrić, Planine.net

Pa kad se sa vrha planine nađemo između neba i krševite zemlje, nije nam važno da li je trava nabujala od proleća ili sasušena od mrazeva, večito zeleni četinari ili drveće u svojoj jesenjoj golotinji. Važno je samo da je priroda oko nas, sa svim svojim čudima i zakonima. Jer samo čvrsto isprepletani s njom i poštujući je možemo da budemo deo njene lepote.

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

izvor: Fejsbuk, Društvo putnika Srbije

 

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.