Homoljske planine – riznica tajni istočne Srbije

2

Na samom istoku Srbije, iza gora koje skrivaju Dunav, koji krivuda ka Crnom moru, nalazi se preko pedeset planina neobične lepote. Nijedna viša od hiljadu metara nadmorske visine, ali svaka prepuna odseka, krečnjačkih stena iz kojih izbijaju izvori rečica i survavaju se niz provalije u dolinu. Homoljske planine nadmeću se u svojoj mističnoj lepoti.

izvor: foto Rodoljub Stevanović

izvor: foto Rodoljub Stevanović

Nastale još u davna vremena nabiranjem zemljine kore, Homoljske planine su se izdizale dok su ih razdvajale doline reka, a u stenama se skrivale vrtače i bezbrojne pećine pune skrivenih potoka i rečica i njihovih hladnih podzemnih izvora.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I dok krečnjaci kao raskomadani grebeni u svojim neobičnim oblicima sa oštrim liticama blješte na suncu, na padinama sve je prekriveno tamnim stoletnim šumama dok su po sočnim pašnjacima rasuta stada ovaca i krava, od čijeg se mleka dobija nadaleko čuven homoljski sir.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovo veliko prostranstvo između velikih kotlina, Zviške uz koju se sljubilo Kučevo i Žagubičke oivičavaju i velika ravnica reke Mlave, koja na veličanstven način izvire ispod Žagubice iz Žagubičkog vrela i Pek, čuven od davnina po svojim  zlatonosnim vodama.

izvor: foto vladimirNSSrbija

izvor: foto vladimirNSSrbija

I kad bi nekome dali da bira, ne bi mogao da odluči koji bi deo ovog prostranstva sa vrhovima koji kao da se nadmeću koji će se više propeti ka suncu, mogao da bude najlepši.

izvor: superodmor.rs

izvor: superodmor.rs

Sa severa, od Kučeva, putevi vode ka najlepšim pećinama, vodopadima i šumama Homolja. U beskrajnom zelenilu, livadama koje smenjuju guste borove šume i poneka krševita gromada, krije se pećina Ravništarka. Otkrivena je krajem 20. veka kada su dva dečaka u nju zalutala i tada je istražena i dobila je ime po selu u čijoj se blizini nalazi, a do tada je bila poznata samo okolnom stanovništvu koje je zvalo Savina pećina. U njenoj velikoj dvorani Crni dvorac ne zna se da li su lepši pećinski ukrasi ili potok Ponorac, koji huči duž duboke jame.

izvor: foto sanjabgd

izvor: foto sanjabgd

Iznad Ravništarke nadvisio se Štubej, naviši vrh zapadnih Homoljskih planina, prepun hrastovih i bukovih šuma. Sa njegovog strmog vrha kao na dlanu pruža se  veličanstven pogled na celo Homolje.

izvor: foto Slađana Marić

izvor: foto Slađana Marić

Skriven u beskrajnom zelenilu padina Štubeja, preko jedne stene neobičnog oblika koji je izbrazdala voda, nalazi se vodopad rečice Sige. Ono što ga čini drugačijim od ostalih je što se ovi veličanstveni kaskadni slapovi nalaze na samom izvorištu planinske rečice, tačnije, čim ona šikne ispod visokog kraškog kamena. Njen huk najjači je u proleće, kad se otapaju homoljski snegovi, a preko leta od velikih vrućina presuši.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U podnožju Štubeja nalazi se izvor Hajdučki kladenac. Uz njega je velika stena sa koje se pruža prelep pogled na na istok Homolja, a kad je dan vedar, vidi se čak do Karpata.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Sa druge strane Štubeja, na stenovitom odseku, skrila se i pećina Ceremošnja, za koju se ne zna da li su joj impozantnije dimenzije ili ukrasi. Puna tajni i neispričanih priča, skriva sećanja na davna vremena kada su se u njoj skrivali odmetnici i hajduci, kojih je ovaj kraj bio prepun.

izvor: foto Slobodan Minić

izvor: foto Slobodan Minić

Do kraja prošlog veka posećivali su je samo iskusni planinari i speleolozi, ali je na kraju prilagođena svakome ko želi da uživa u njenoj lepoti. Danas je prava lepotica sa velikom dvoranom Arena, nasred koje stoji ogromni pećinski ukras visok 7 metara u okviru koga se prepoznaju figure srednjovekovnog viteza i srpskog ratnika iz Prvog svetskog rata, pa je dobila ime “Na večnoj straži”. Koliko je stara pokazuju ostaci pećinskog medveda iz praistorijskih vremena.

izvor: planine.net

izvor: planine.net

U neposrednom komšiluku Štubeja je i veličanstveni vrh Veliki Vranj, sa najlepšim vidikovcem Homoljskih planina, sa koga se najbolje upoznaje njihova lepota. Do stenovitog vrha kroz hrastove i bukove šume može se doći kroz šumu Trest preko prevoja koji kamene gromade Vranja deli na dva dela ili preko livada prepunih maslačaka i šumaraka Krepoljina, gde se smenjuju pašnjaci i ljuti kamenjar.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

S koje god strane da se ide, pogled sa vrha je veličanstven.  Zahvaljujući tome što je u središtu zapadnih vrhova, sa njega se vidi na sve strane sveta. Ne zna se da li je lepši pogled na ogromnu šumu Trest kao na dlanu, gorostasni Štubej, vrhove susede Kobilju glavu, Vrata i Sumorovac i u daljini velike masive Malog i Velikog Vukana i Ježevca. Ili na drugoj strani veliki greben planina sa vrhovima Pojana tresit, Kupinova glava, Zdravča i Oman. Kad su dani vedriji vidi se čak do Majdanpeka, pa i druge planine istočne Srbije: Veliki krš, Crni vrh i Beljanica.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Ispod, u velikoj šumi Trest, nalazi se manastir Vitovnica. Na uzvišenom platou istoimene rečice, pri njenom izlasku iz klisure Skop, kojom dubi stenoviti vrh Sumorovac, ugnezdila se mala crkva. U blizini nje je stena koja je zaklanja od sunca. Na njoj je mnogo porušenih kapela, a na vrhu jedna mala pećina, nekadašnja monaška isposnica.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Ne zna se tačno kada je manastir podignut, pretpostavlja se u 13. veku, ali se zasigurno zna da je ime dobio po reci. Veruje se da je u osnovi Vitovnice “vitl”, vodenički točak, što podseća na mnoštvo vodenica i valjarica na brzoj planinskoj reci.

izvor: foto sonjabgd

izvor: foto sonjabgd

Trest je večito mračan i vlažan i pomalo podseća na džunglu.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

U njenim senovitim proplancima, kroz koje sve više u dubinu vijuga rečica Vitovnica, bujaju pečurke, kojima pogoduje vlaga i tmina.

izvor: foto Ivan Marjanović

izvor: foto Ivan Marjanović

Iznad ove tamne šume nadvija se vrh Vrata, sa koga se pruža spektakularan pogled na Vranj, a u svojim kraškim dolinama skriva tri pećine. Prva je Hajdučka pećina, koja se nalazi na izlazu iz šume Trest. Kroz njene tamne odaje teče hladna ponornica.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

U neposrednoj blizini, iza livada na kojima se i danas još od starih vremena nalaze tipične homoljske kuće od blata  je još jedna ponornička pećina – Pogana.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Za njom, treća u nizu, nalazi se i Mijucića pećina, poznata po lepoti izvorišta i vodopadu Komnenske reke.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

A zatim, dolinom Krepoljinske reke sve do Krepoljina, sela u podnožju planina, u kojima se mogu čuti priče i bezbrojna narodna predanja. Ovde je svaka kuća, napuštena koliba i skrivena vodenica na obali malih reka obavijena velom magije. I nigde obeležja stare kulture i narodnih običaja nisu sačuvana na nekom području kao ovde.

izvor: foto Sergej Sergejevič

izvor: foto Sergej Sergejevič

Otud u ovom kraju toliko mističnih priča o vlaškoj magiji i sujeverjima kao posebnoj vrsti folklora. Tako su nastale mnoge priče o vračarama i natprirodnim moćima stanovnika tog kraja. Jedna od njih je priča o rusaljama, ženama koje uoči pravoslavnog praznika Svete Trojice ili Duhova, padaju u dubok medijumski trans. Njihove duše prelaze na stranu mrtvih, razgovaraju sa njima njihovim jezikom, prenose poruke i predviđaju događaje.

izvor: ebranicevo.com

izvor: ebranicevo.com

O ovoj prastaroj pojavi pisao je i Jovan Cvijić i tako zainteresovao britanske naučnike, koji su između dva svetska rata došli u homoljsko selo Duboka i proučavali ovaj neobičan fenomen. Ostali su iznenađeni. Žene rusalje u transu nisu reagovale čak ni kada su im stavljali igle pod nokte. Nastavljale su da čupaju kosu, kidaju odeću i govore nerazumljivim jezikom. Mnogi tvrde da se zaista obistinjavalo ono šta su proricale. A najvažnije je bilo da se sve odvija pred drugim ljudima i da se odsvira posebna muzika koja će ih vraćati među žive.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sa istoka putevi vode uz izvorište i dolinu zlatonosnog Peka, među okamenjene obale i duboke kanjone njegovih pritoka.

izvor: b92.net

izvor: b92.net

Od sela Debeli Lug u blizini Majdanpeka pruža se dolina reke Breze, sva obrasla gustim šumama.

izvor: foto Branislav Šarčević

izvor: foto Branislav Šarčević

Na njenom putu je i Felješana, prava mala prašuma neobične lepote. Ona je toliko posebna u svojoj čistoći, bojama i šumovima reke i laganog vetra među granama stoletnog drveća da je proglašena za strogi rezervat prirode.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Nakon izvora kod Danilovih vrela nalazi se neobičan speleološki objekat Gaure Ursuli, koji u svojim okamenjenim vratnicama podseća na mnogobrojne preraste istočne Srbije.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Nešto dalje je vrh Breza, na čijim padinama su mnogobrojni napušteni salaši, koji svedoče o nekim davnim danima.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Na njemu se nalazi usamljena stena sa koje veličanstven pogled puca nadaleko, na jezero Valja Fundata, vrh Starica i rudnike Majdanpeka, dok se u daljini na horizontu ocrtavaju Veliki krš i Stol.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Padine Breze potkopava Crna reka, čiji duboki kanjon svoje okamenjene obale strmo podiže ka nebu. Na nekim mestima je neprohodan, a na najužem delu nalaze se litice kroz koje reka jedva da protiče dok se ne stopi sa plavetnim Pekom.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Pa sve dalje i dalje do udaljenog Omana, najvišeg vrha Homoljskih planina, na čijim visokim sunčanim proplancima i bujnim pašnjacima i dan – danas postoje katuni i bačije, kao i u stara vremena.

izvor: foto Slobodan Minić

izvor: foto Slobodan Minić

Na krovu Homolja sve je mistično, čak nosi i nekoliko različitih imena.  Ali ono oko čega se svi slažu jeste da je iznad mnogobrojnih grebena, širokih proplanaka i šuma, pogled koji oduzima dah. Na sve strane rasuli su se okolni vrhovi Šoš, Kurmatura mare i Čoka unuk.

izvor: planinarenje.net

izvor: planinarenje.net

A kad dođe hladna zima pa zaveje celo Homolje, na Omanu se šume pretvore u pravo ledeno carstvo. Drveće se zabeli kad se na grane spusti ledena magla, a košava ih okiti iglicama inja.

izvor: foto Slobodan Minić

izvor: foto Slobodan Minić

Sa druge strane sela Debeli Lug smenjuju se visoki vrhovi kao nanizani jedan za drugim: Kupinova glava, Zdravča, u čijem podnožju je mali kanjon istoimene reke koja goli krečnjački kamen dubi i stvara strme odseke, Tilva roš , koja u prevodu sa vlaškog znači “crveno brdo”, Čoka njamci pa sve do prevoja Venac.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sa vrha Pojana tresit, koji u prevodu sa vlaškog znači “livada u koju je udario grom”, puca pogled na pećine Ceremošnju i Ravništarku, iznad njih vrhove Štubej i Vranj, a sa druge strane sve do Majdanpeka i vrha Starica, koji se iza grada ocrtava na nebu.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Sa juga sežu najlepši izvori i vrela Žagubice.

izvor: foto Z. Pejović

izvor: foto Z. Pejović

Osim Krupajskog vrela iz koga izvire Krupaja, najpoznatiji se nalazi se u blizini sela Selište. To je Homoljska potajnica, izvor koji čas izvire, čas nestaje u kamenim nedrima zemlje. Ova neobična pojava inspirisala je meštane, koji su poznati po mističnim i onostranim pričama, pa se raširila legenda da je čuvar izvora moćni Stojan, po kome se izvor zove još i Stojanje, i da on ume da prepozna ko je grešan, a ko čist, pa u zavisnosti od toga vodu pušta ili zaustavlja. Naučno objašnjenje dao je Jovan Cvijić, koji je prvi opisao ovaj izvor u spletu korenja stare bukve, hrasta i cera i otkrio da se ispod zemlje nalazi pravi mali prirodni rezervoar koji se četrdeset minuta puni vodom, pa potom je sat vremena ispušta.

izvor: foto Igor Simić

izvor: foto Igor Simić

Od vrela Mlave pa uz njenu dolinu nalaze se i ostaci velikog broja srednjovekovnih manastira. Prva na tom putu je Trška crkva, u blizini Žagubice. Ime je dobila po tome što se nekada nalazila u naselju Trg. Ne zna se tačno otkad postoji, ali se smatra da je podignuta u 13. veku. Od 14. veka, kada je obnovio despot Đurađ Branković, posvećena je Rođenju Bogorodice. Veruje se da je nekada u njoj boravila ćerka kneza Lazara, princeza Olivera, a neki čak smatraju da je ovde i sahranjena.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Osim nje, po čuvenju poznat, stoji manastir Gornjak, stešnjen između Velikog Vukana i krševite planine Ježevac, na samoj obali Mlave. On je zadužbina kneza Lazara iz 14. veka i nekada se zvao po selu Ždrelo, a potom je dobio novo ime, po vetru koji duva kroz klisuru . Poznat je i po čuvenoj pesmi Đure Jakšića “Put u Gornjak”, u kome slikovito dočarava prelepi krajolik u kome je prioda tako jarko obojila ceo kraj, kao da je “vila neka ćilim razastrela”.

izvor: srbijanac.rs

izvor: srbijanac.rs

Uz njega se u steni nalaze ostaci isposnice Blagoveštenje i mala kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli.

izvor: foto Z. Pejović

izvor: foto Z. Pejović

Od manastira, koji stoji na samom njenom ulazu, počinje Gornjačka klisura, poznata i kao “kapija Homolja”. Raskošna u svojoj lepoti, protkana je sa četiri velika meandra i stešnjena među gorostasnim obroncima kamenih vrhova.

izvor: foto Saša Stojanović

izvor: foto Saša Stojanović

Iznad klisure, padina osutih listopadnim i četinarskim šumama,  nadmeću se u visini dva velika vrha: Mali i Veliki Vukan. Viši, Veliki Vukan, sav je krševit. Sa tog prelepog kamenog prestola vidi se celo Homolje. A prekoputa se nalazi njegov niži imenjak.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Između njih nalazi se velika jama Sedlo, čija dubina doseže do podnožja ove dve planine. Postoji priča da su se nekada u nju bacale žene preljubnice i verovalo se da će onu koja je nepravedno optužena sama jama izbaciti napolje. To se, naravno, nikada nije dogodilo, ali neobične vazdušne struje zaista mogu da ponesu uvis lagane vlati trave.

izvor: foto Saša Stojanović

izvor: foto Saša Stojanović

U podnožju ova dva nadaleko čuvena vrha i brda Mali Čukar nalazi se selo Ždrelo, a na njemu, sa pogledom na blistavu mlavsku ravnicu, nalazi se još jedna stara srednjovekovna crkva Svete Trojice, zadužbina kralja Milutina.

izvor: foto Slobodan Micić

izvor: foto Slobodan Micić

A sve dalje i dalje, uz zapadne obronke Homoljskih planina teče Mlava velikom zelenom ravnicom ka Dunavu i njegovim plavim vodama i snažnim maticama.

izvor: extremesummitteam.com

izvor: extremesummitteam.com

Kad se spusti sumrak, pod okriljem noći izviru priče o onostranom, pa se u ovom mističnom spletu vrhova za koje zalazi sunce još može i poverovati u natprirodne pojave, neobične zvuke i treptaje koje priroda u svom uspavanom sutonu nudi. Tek tada prirodne lepote treba osluškivati, upiti ih u sebe i prepustiti im se strašću kojom su davni tragači zlata ispirali homoljske reke. Tek tada se Homolje može razumeti i spoznati kao spoj lepote i čarolije života.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

2 Komentara

  1. Ana

    Članak jeste zanimljiv, ali ne i dobar zato što neke stvari naprosto nisu tačne.
    Recimo, reka Mlava izvire u Žagubici (čuveno Vrelo Mlave), a iz Krupajskog vrela izvire, naravno, reka Krupaja ili Krupajska reka.
    Blizu su, doduše.
    Pozdrav.

    Komentariši
  2. Angelina Petrović

    Divan članak!! Hvala vam! Ko nije bio ovde, obavezno neka svrati, moja topla preporuka. 🙂

    Komentariši

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.