Kad talasima Tise zaplovi stari čamac

4

Kad neko spomene Tisu, odmah svi prvo pomisle na čuvenu starogradsku pesmu o starom čamcu koji plovi po njoj. I sve nosi prizvuk nečeg spokojnog, mirnog i tihog, veliku reku koja se razliva po svojim obalama, omeđenu travama i beskrajnim nebom.

izvor: plovidba.info

izvor: plovidba.info

Spokoj se skriva i u njenom imenu i nosi tiho šuštanje drveća pored reke. Zapravo o nazivu reke postoje različite teorije. Neki smatraju da je poteklo od bugarske reči “tasa”, što znači čista, neki po narodu koji je naseljavao ove krajeve u pradavna doba i dolazio iz oblasti Tizde, ali najverovatnije je da je nazvana po drvetu tisi, koja je u davnim vremenima sa hiljadama stabala omeđivala njene široke obale.

izvor: senta.co.rs

izvor: senta.co.rs

Tisa je poznata od davnina. Budući da se smatra da mirno teče već više hiljada godina, jasno je da je bila predmet interesovanja mnogobrojnih naroda koji su se smenjivali na njenim obalama i živeli uz nju, od Huna, Avara, germanskih plemena, pa sve do Slovena i na kraju Austrougara i Srba, koji su se na njene obale naselili u 14. veku. O njoj je u antičko doba pisao i Plinije Stariji, rimski prirodnjak, o njoj su ispredane i legende vezane za mesto na kome je sahranjen Atila Hunski.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

I svi misle da je Tisa prava vojvođanska reka, a zapravo je mađarska, jer teče duž cele ove velike beskrajno ravne zemlje presecajući prostranu Panonsku niziju.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Ali ona teče i drugim zemljama jer svojim tokom prolazi kroz čak pet država, pa je smatraju najznačajnijom rekom centralne Evrope i najdužom pritokom Dunava.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Malo ko zna da se njen početak skriva u visokim brdima Karpata u Ukrajini. Baš tu, u oblasti Bukovina, kod grada Rahova spajaju se dve reke – Crna i Bela Tisa, obe sa karpatskih strmih obronaka.

izvor: wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

U ovom delu svog toka Tisa je prava planinska reka, bistra i brza. Nedostatak jezera na padinama ukrajinskih Karpata i Zakarpatske nizije utiče na to da u proleće i jesen nivo vode bude vrlo visok, pa već na početku toka i u uskim dolinama pokazuje svoju ćud – poplave po kojima je od izvora do ušća najpoznatija.

izvor: foto Karlos Duklos

izvor: foto Karlos Duklos

Tisa potom krivuda uz granicu Rumunije i Ukrajine, pa malo svraća do rumunskog grada Sigeta, pored koga joj se pridružuje rumunska reka Iza.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Odatle postaje plovna pa brodovi ukrašavaju njene blage talase, ali samo kada nema velikih poplava ili suša.

izvor: wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Tisa se potom opet vraća u Ukrajinu, u dolinu u kojoj se u nju uliva reka Viso, koja dolazi sa visoke rumunske planine Rodne i zajedno sa snagom vode svih svojih planinskih pritoka probija put kroz lepote ukrajinskih planina, koje se smenjuju sa dolinama.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

I sve tako do vulkanskog grebena, takozvanih Hustskih vrata, u kome se sužava na jedva više od kilometar da bi se potom konačno razlila u prostranoj niziji pa se do kraja svog toka razbaškari pod modrim nebom, krivuda i teče stvarajući mnogobrojna ostrva.

tisa-ukr-vasil-sutjak

izvor: foto Vasil Sutjak

A kad zima stegne svojim hladnim dahom, ume i da se zaledi. Tada mraz sve oboji sivkastom belinom i obavije tišinom pa se čini kao da proleće i prelivi plavih Tisinih voda i neba i zelenih polja nikada više neće doći.

tisa-zima-pan

izvor: panoramio.com

Tisa potom prelazi granicu između Ukrajine i Mađarske i stiže u veliku ravnicu u oblasti Satmar – Bereg, koja se ugnezdila između ove dve zemlje i Slovačke, a u koju se reka polagano zavlači.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Ovde se nalazi rezervat prirode koji je dobio ime po slovačkoj reci Latorici, koja se uliva u Tisu.

U ovom kraju prepunom močvara i ostataka nekadašnjeg korita velike reke nalaze se retki i jedinstveni primerci biljnog i životinjskog sveta, a ptice selice često biraju ove tihe ritove ne bi li se odmorile na svom dalekom putu i potražile slastan zalogaj nekog vodozemca, od kojih vrvi i voda i ševari.

izvor: explosion.com

izvor: explosion.com

A onda, čim se vrati u Mađarsku, kod ušća Samoša i Krasne u Tisu, blizu grada Vašarošnamenja, ona kao prava ravničarska reka počinje da pravi velike i izuvijane meandre po ravnim niskim obalama.

tisa-usce-sa-krasnom-hallottad-hu

izvor: hallottad.hu

I ne zna se da li su je u prethodnim vekovima nepredvidivom više učinile njene krivine i okuke ili mnoštvo pritoka koje su se svojim vodama prelivale po obalama, tek Tisa je za ljude koji su živeli pored nje postajala opasna.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Zbog toga su krajem 19. veka austrijske i austrougarske vlasti izvršile regulaciju ove ćudljive reke. Od tada u ovoj zemlji postoji najveći sistem zaštite od poplava u Evropi, a Tisa ima dvojako korito: prirodno i veštačko, prepuno prokopanih kanala. Ono što je posebno zanimljivo je da je presecanjem više od sto meandara i bočnih slivova i ispravljanjem obala sam tok reke skraćen za 450 kilometara.

Zahvaljujući tome došlo je do povećanog pada reke, bržeg oticanja vode i usporenijeg nagomilavanja mulja na dnu, pa su i poplave skoro nestale.

izvor: tripadvisor.co.uk

izvor: tripadvisor.co.uk

I tako, veštačkim tokom sve do ušća sa rekom Bodrog kod mađarskog grada Tokaja Tisa teče da bi nastavila dalje onako kako joj je priroda dala, spora, tiha, ali opet spremna da se izlije kad je napune velike kiše i snegovi.

izvor: wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

A onda se na toku ove moćne reke nalazi velika brana kod grada Kiškore, podignuta sredinom prošlog veka, zahvaljujući kojoj je reka potpuno ukroćena i stavljena pod kontrolu. Ali, ona je ljudima od pomoći i kad priroda ode u drugu krajnost, pa se u periodima suše na ovaj način navodnjava okolna zemlja.

izvor: wikipedia.org

izvor: wikipedia.org

Zahvaljujući njoj stvoreno je i veliko veštačko Tisa jezero. Iako je njegova namena na početku bila da pomogne u regulaciji reke, ono je postalo veoma popularno turističko odredište koje Mađari posle Balatona, njihovog “mora”, najradije posećuju. Prepuno ostrvaca koja su nastala talozima peskai mulja koje je nanosila reka, deluje kao da je prirodno.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Ono pripada Nacionalnom parku Hortobađ, u kome se nalazi najveća pustara u Mađarskoj, a najpoznatija u Evropi. Ona je nastajala nekoliko hiljada godina, a nekada davno bila je sva pod gustim šumama.

Prvo su je načeli ljudi, koji su sekli drveće da bi gradili kuće i crkve, a potom je dokrajčila Tisa, koja je često poplavljivala ovaj kraj, za sobom odvlačila plodnu crnicu i ostavljala samo pesak i ilovaču. Danas na ovoj velikoj stepi sve vrvi od života. Ona je mesto retkih i zaštićenih vrsta ptica, a u močvarama i po travnatim prostranstvima bujaju biljke i zuje insekti.

izvor: hungaryguide.info

izvor: hungaryguide.info

Uz suprotnu obalu jezera nalazi se i veliki rezervat prirode Tisafired, poznat po raznovrsnoj divljači i mestu na kome se gnezdi preko dvesta različitih vrsta ptica.

izvor. lorist.co.rs

izvor. lorist.co.rs

Ovo mesto je jedno od onih kome je Tisa svojim poplavama donela nešto dobro – bogat biljni i životinjski svet.

izvor: obidjimadjarsku.com

izvor: obidjimadjarsku.com

Nakon velike brane, Tisa opet teče svojim prirodnim koritom, velika, široka i modra kad se u njoj ogleda čisto nebo, siva kad se oblaci spuste, a kad dođe jesen, pa uz nju drveće požuti, reka se u odrazu vode oboji jarkim bojama umiruće prirode.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Njenu lepotu nije narušilo čak ni veliko zagađenje koje su joj protekle decenije donele velike rumunske fabrike, zahvaljujući čemu je masovno uništen vodeni živi svet.

izvor: senta.co.rs

izvor: senta.co.rs

Pa tako kroz grad Solnok, kod koga joj se pridružuje reka Zađva, pravo sa mađarskih Karanč planina, pa malo pravo, malo na jednu, malo na drugu stranu, dok se valja niz beskonačnu panonsku ravnicu.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Odavde nije više plovna, pa je i obala uža, a reka mirnija jer je ne talasaju veliki brodovi. Tek poneki čamac u tiho jutro preseca mirnu vodu.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

A onda je kod Čongrada dočekuje Kereš, još jedna od pritoka koja stiže iz rumunske Transilvanije.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Pa sve dalje, do mesta gde se reka Moriš, najveća tiska pritoka, koja takođe stiže sa rumunskih Karpata, spaja sa njom, nivo vode je snižen, a sve zahvaljujući onoj dalekoj kiškorskoj brani.

tisa-usce-sa-murosem-pan

izvor: panoramio.com

A nekada je bilo drugačije, pa je Segedin jednog proleća krajem 19. veka zadesila velika poplava. Razlog tome bio je porast nivoa Tise koja se poklopila sa visokim nivoom Dunava, pa je ova nepredvidiva reka počela da nadire čak i uzvodno.

izvor: gulliver.hu

izvor: gulliver.hu

Idući dalje na jug, Tisa ostavlja Mađarsku i ulazi u našu zemlju. I čim dotakne obale Srbije, ona postaje važan geografski pojam jer svojim tokom deli Banat od Bačke. Sem toga, ovde počinje i poslednji, donji deo njenog toka.

izvor: panacomp.net

izvor: panacomp.net

Pa onda lagano uz Martonoš, Kanjižu, Novi Kneževac, uz plodnu zemlju koja se leti sva talasa od zlatnog žita, a zimi stvrdne od mraza i hladnoće i kao da čeka prolećno sunce da je otkravi i započne novi ciklus života.

izvor: foto Snežana Davidović

izvor: foto Snežana Davidović

I dalje kroz senćanske vrbake, obale Ade i Mola.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Kod Bačkog Petrovog Sela čeka je prva pritoka u Srbiji – reka Čik.

izvor: foto Predrag Mastilović

izvor: foto Predrag Mastilović

Ova kratka pritoka izvire u Subotičkoj peščari, na samoj granici naše zemlje i Mađarske.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Kod vojvođanskog grada Bečeja na Tisi se nalazi jedna od najlepših atrakcija. Insekt, po njoj nazvan tiski cvet, svakog juna se samo ovde raspe po površini pa izgleda kao da je reka prekrivena hiljadama sićušnih cvetova.

izvor: tiskicvet.com

izvor: tiskicvet.com

Ovaj insekt, koji spada u vodene cvetove, strogo je zaštićena vrsta u našoj zemlji. Zahvaljujući sporom kretanju reke i odsustvu riba, on tri godine živi kao larva u mulju Tise, a samo u jednom danu u večernjim satima izlazi na površinu, leti iznad reke i u tom ljubavnom letu produžava svoju vrstu. Nakon toga život mu se završava i on pada na njenu površinu.

izvor: portalmladi.com

izvor: portalmladi.com

Tim povodom se svake godine na obali Novog Bečeja dva dana okupljaju svi oni koji vole ovu jedinstvenu i retku prirodnu pojavu. Tradicija je da se tada u Tisu spuštaju zapaljene svećice za ispunjavanje želja.

izvor: agroinfotel.net

izvor: agroinfotel.net

Uz Bečej se nalazi i Veliki bački kanal, koji preko Malog bačkog povezuje Tisu sa Dunavom. To je prvi kanal prokopan u Vojvodini krajem 18. veka usred močvarnog područja koje je bilo stalno plavljeno.

tisa-veliki-backi-vukovisadunava-com

izvor: vukovisadunava.com

On je predstavljao prethodnicu kanala Dunav-Tisa -Dunav. Danas je ovde veliki sistem prokopa i kanala, građen dvadeset godina, zahvaljujući kome ne samo da je Tisa ukroćena i stavljena pod kontrolu od poplava već služi i da dopremljuje vodu do svih delova Vojvodine.

Zahvaljujući mnogobrojnim ustavama, brodskim prevodnicama, crpnim stanicama i mostovima, reka se koristi i za saobraćaj i za potrebe ljudi na način koji se primenjuje i u susednoj Mađarskoj.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

A reka nastavlja dalje, sve do svog nekadašnjeg napuštenog korita, Stare Tise. Kao i mnoge slične mrtvaje u Mađarskoj, ova je jedna od najlepših u Srbiji. I ona je nastala kao posledica presecanja meandara i ostataka ritova koji su se zadržali sa obe strane nekadašnjeg toka. Smešten između Bečeja, Bačkog Gradišta i Čuruga, ovaj čuruški meandar je najveći koji je prokopan posle regulacije Tise krajem 19. veka.

tisa-stara-tisa-srbijaodsrca-rs

izvor: srbijaodsrca.rs

Između njega i prirodnog toka reke nalazi se Biserno ostrvo, sa veoma plodnom zemljom na kojoj uspeva voće, povrće i vinova loza.

izvor: vojvodinacafe.rs

izvor: vojvodinacafe.rs

Tako ovo malo parče sveta, ukradeno od nekada velikog toka, živi svoj svet za sebe, sa čistom vodom, odvojenom od zagađenja i Tise, a budući da se korito zatrpava izuzetno sporo i to samo zahvaljujući truljenju bilaka i prašinom koju nanosi vetar, ovo jezerce još dugo će da traje u svojoj lepoti i spokoju.

izvor: foto Željko Radojko

izvor: foto Željko Radojko

Još jedna pritoka koja Tisi dolazi iz Bačke je Jegrička. Ova neobična reka, jedinstvena u svojoj lepoti, nema pravi izvor već je stvaraju bare koje se kao krakovi spajaju i prave njen tok. I sama park prirode, ova reka se Tisi pridružuje kod Žablja.

tisa-jegricka-24sata-rs

izvor: 24sata.rs

A potom Tisa teče ispod velikog brda, tačnije velike lesne zaravni – Titelskog brega. Možda neobično, jer u većem delu toka ide kroz ravnicu, sad je odjednom omeđuje brdo. Ali nije to čudno.

Tisa je duboka reka, dublja od Dunava, a njeno dno, koje je na vrhu od gline, a u dubljim delovima od rastresitog materijala, više dubi korito nego što dozvoljava nanosima da se gomilaju i stvaraju ade. Ali i pored toga, ovde ih ipak ima, tako da se tiske obale lagano račvaju oko dva ostrva i zavlače u više mrtvaja duž njenog toka.

izvor: titelskibreg.rs

izvor: titelskibreg.rs

Ali voda nastavlja da spira obalu, pa i visoku lesnu zaravan Titelskog brega. A spirajući je, otkriva mnoge taloge stena i fosilnih ostataka, pa se tako smatra da ovo jedinstveno mesto predstavlja svedočanstvo o davnoj prošlosti zemljine kore, čak i do 600 hiljada godina unazad.

izvor: titelskibreg.com

izvor: titelskibreg.com

Ali nije Titelski breg poznat samo po svojoj izuzetnoj starosti, već i po mističnim legendama vezanim za Atilu Hunskog. I dan – danas se lome koplja oko toga gde je sahranjen ovaj veliki vladar i osvajač, a mnogi veruju da je to mesto upravo ovde, ispod  velikog titelskog brda.

Priča o njemu naime kaže da je umro da dan svog venčanja, najverovatnije zbog velike količine pića  koje je tokom velikog slavlja popio. A dalje, po starom hunskom običaju, telo mu je u toku noći spaljeno, pa ostaci zajedno sa velikom količinom opljačkanog blaga, spušteno u Tisu.

Prema predanju, reka je odnela kovčeg ka neznanim daljinama. Što zbog slave, ali najviše zbog blaga, mnogi su tražili Atiline posmrtne ostatke. Arheolozi i istoričari su tvrdili da se oni nalaze na tlu Srbije, pa su avanturisti požurili da ga traže na području Stare Tise i reke Zlatice jer se korito Tise ovde najviše menjalo. Legenda se posebno vezivala za Titelski breg jer se smatralo da je ovde i živeo, hraneći se ribom iz tiskih i dunavskih voda, divljači iz titelskih šuma i žitom sa plodne zemlje uz reku.

tisa-titel-mapio-net

izvor: mapio.net

Nasuprot Titelskom bregu i gradu Titelu u Tisu se uliva Begej. Ova vijugava banatska reka takođe nastaje u drugoj zemlji. Spušta se sa visokih rumunskih Karpata, tačnije sa njihovog ogranka na planini Pojana Ruska. On predstavlja poslednju pritoku koja joj donosi svoje vode pre njenog velikog ušća.

izvor: flickr.com

izvor: flickr.com

A onda se Tisa polako približava svom kraju i plavetnom zagrljaju Dunava. Samo ušće se nalazi kod sela Stari Slankamen, ali nije uvek tako bilo.

izvor: foto Nenad Glišić

izvor: foto Nenad Glišić

Zbog promene toka reke i samo ušće se izmestilo i sada je čak sto kilometara dalje no što je nekad bilo.

izvor: skyscrapercity.com

izvor: skyscrapercity.com

I tako se završava put ove velike reke koja krivuda kroz nekoliko evropskih zemalja, ćudljiva, ali životvorna i kad je ukroćena.

Ali najlepša je baš kad se gleda iz starog čamca kao u pesmi, bilo u suton, bilo u tiho jutro dok šumi među  pramenjem magle koja čeka sunce pa da se rasprši pod njegovim toplim zracima. Pa onda ka Dunavu i dalje, ka talasima Crnog mora, tiha i neumitna u svom toku, kao i priroda, kao i život.

izvor: portalmladi.com

izvor: portalmladi.com

 

 

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

4 Komentara

  1. Panonskimornar

    Predivan clanak. Odrastao sam uz obalu ove reke, mada, cvetanje Tise se pojavljuje svuda (kao mali, camcem smo plovili po Tisi i kupili kosuljice ostale posle “cvetanja”) a ne samo u Beceju, a prva pritoka je reka Zlatica koja se ranije ulivala u Tisu kod Padeja. Tok ove reke (Zlatice ) se izgradnjom padejske ustave (brane) promenuo tako da se sada Tisa uliva u Zlaticu a dalje se voda iz Zlatice, po potrebi, pusta u kanal Dunav-Tisa-Dunav. Inace kaze legenda da je u Tisi sahranjen i Atila bic boziji, vodja Huna.. Navodno izmedju dva Beceja, Novog i Starog… Jos jednom se zahvaljujem na predivnom clanku… Retko se moze naci ovako lepo sastavljeno o ovoj reci..

    Komentariši
  2. Sava Vladisavljev

    Predivno je sve, fotosi izvanredni i sadržaj tekatova, Samo jedna mala primedba na cvetanje Tise , Tisa cveta i u Novom Kneževcu.

    Komentariši
    • Jelena Dilber

      Savo, hvala najlepše! U literaturi se cvetanje Tise spominje samo u Novom Bečeju i žao mi je što to nisam znala ranije, inače ne bih Novi Kneževac nepravedno zapostavila. Zato hvala i na ovoj informaciji! 🙂

      Komentariši

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.