Kanjon reke Vratne – kroz veličanstvene slavoluke prirode

U jednom delu naše zemlje, najmanje zastupljenom na turističkoj karti, nalaze se neobična i tajanstvena prostranstva. To je istočna Srbija, prepuna veličanstvenih planina, kanjona, useka i klisura, uvala i vrtača, jama i pećina, koju je priroda neštedimice obdarila čarobnim lepotama.

Možda onda i nije velika šteta što se za njih malo zna, pa zahvaljujući tome i sama priroda ostala netaknuta i neoskrnavljena rukom čoveka. Što bi rekali neki putopisci, ovo su prostranstva prave vlaške magije. A najviše u onom tajanstvenom i mističnom delu kanjona reke Vratne.
prerasti vratne srpsko blago

Ova kratka reka, duga svega 26 kilometara, izvire u bespućima istočne Srbije, na obroncima Velikog Grebena, jedne od Karpatsko – balkanskih planina, u blizini Donjeg Milanovca. Ceo svoj put prelazi kroz gusto pošumljeno područje, a svojom neočekivanom snagom dubi korito obloženo krečnjačkim stenama i proseca svoje korito.
vratna reka insiderserbia

Njena voda je na ograncima Miroča pronalazila najlakši put i to činila hiljadama godina, dubeći stene i praveći nepristupačne klance i jame. Tako je na svom putu ka Dunavu napravila i neobične oblike, jedinstvene po svojoj lepoti i neobičnosti.
To su prerasti, veliki kameni lukovi, koje je oblikovala priroda svojom savršenom rukom. Ove divovske kamene kapije, koje se u narodu nazivaju još i Vrtnjanske ili Manastirske, izgledaju kao da su stene s jedne obale srasle pa se polako pružale kroz vazduh, savile i spustile na drugi kraj. Prava čuda prirode, a na reci ih ima čak tri, što ih čini jedinstvenim u Evropi. Po ovim neobičnim “vratima” i sama Vratna je dobila ime.
vratna pocetna touristlink milos diskovic

Okružena bujnim drvećem i vegetacijom, prva se na nizvodnom putu reke skriva Suva prerast. Velika gromada u dubini rečne klisure izaziva strahopoštovanje svojim dimenzijama. Visoka više od 40 metara, od čega sama stena iznad otvora iznosi 10 metara, sva je u kamenu i zelenilu koje više podseća na prašumu. Kroz njen “tunel” dug 15 metara stiče se osećaj kolika je moć prirode koja ga je oblikovala.
Suva prerast je ime dobila po tome što Vratna u letnjem delu godine ponire 50 metara dalje, da bi se kasnije ponovo pojavila, pa opet nestala, i na kraju izbila iz stene i nastavila da teče dalje po površini zemlje. Smatra se da je ovo njeno poniranje pred krečnjačkim grebenom u uklještenom meandru i dovelo do stvaranja ovog impozantnog slavoluka prirode.
suva prerast1 serbianoutdoor

A kad poteče u svom moćnom toku, pravi zaglušujuću buku jer se preliva preko više stepenica i krečnjačkih blokova u svom koritu. Zato je i najnepristupačnija i do nje stižu samo najiskusniji planinari, ali je i najlepša i najizazovnija za istraživače.
U njenoj blizini otkrivene su i tri neistražene pećine, od kojih je najbliža prerastu duga preko 400 metara, druga u sebi skriva predivno malo jezero, a treća je sačinjena od mnogobrojnih zamršenih hodnika.
vratna kanjon na putu izmedju 2. i 3. prerasta

Put se dalje nastavlja kroz divljinu i bespuća uzanog kanjona. Litice su toliko strme da se na nekim mestima jedino može gaziti kroz hladnu reku. Preko ogromnog kamenja prevučenog vlažnom mahovinom preliva se bistra voda koja huči kroz svoj usko prosečeni put, ispod visokih kamenih brda i gustih šuma. Čista i netaknuta priroda nemerljive lepote mami na divljenje.
vratna prerast mediaportel

Deluje tako iskonski ovo zahuktalo grotlo kanjona kroz senke drveća, slapove i virove reke, visoke i strme litice. U ovoj tišini, koju remeti samo cvrkut ptica i umirujuće hučanje vode, sve je nestvarno.
Ogromne grane bukava, oraha, jasena i skrivenih jorgovana, zaklanjaju svetlost sunca, ali na uskim obalama život teče svojom nesmanjenom brzinom, među plašljivim pticama, vidrama, tvorovima, jazavcima i kunama. Svako tu traži i nalazi način da preživi, pored čiste i brze reke, koja iako mala, teče tako moćno i nosi život onima koji su stopljeni sa njom.
vratna okolna brda

A visoko gore, među brdima, čije se kamene padine ne vide iz večite hladovine kanjona je veliko lovište po čijim se liticama i kamenjarima penju mufloni i jeleni lopatari, sve do Kornjeta, najvišeg vrha ovog predela fascinantne lepote.
I tako, preko mnogih stena, neprohodnih obala i bujnog šiblja, koje ovde raste od najdavnijih vremena, još otkad postoji i sam kanjon, nailaze ulaz u lovište i most i nestaje divljina.
vratna druga prerast zivetisprirodom

Ukazuje se druga prerast, poznata po imenu Velika. Ime je dobila po dimenzijama jer se izdiže preko 50 metara, a sam svod iznad otvora visok je 30 metara.
Ovaj gorostas u sebi ima pravi tunel dug 45 metara, kroz koji protiče Vratna.
Smatra se da je nastala kao ostatak pećine kroz koju je reka tekla i čiji se deo svoda urušio, a kao dokaz za to vide se otvori pećinskih kanala u zidovima i tavanici tunela prerasta. Posebno je zanimljivo da se u desnom zidu nalazi pravi prirodni lavirint hodnika, dug preko 200 metara.
vratna pecine velike prerasti glassrbije
Ipak, njena lepota ne može da se doživi na pravi način jer bujno drveće i blizina sa koje se posmatra ne može da pruži svu impozantnost ovog neobičnog kamenog mosta, pa joj se veličina više naslućuje nego što se doživljava.
vratna velika prerast planine.net

Velika prerast je možda najlepša pod snežnim pokrivačem i okovana ledom, kad jesen otrese lišće sa bujnog drveća i šiblja, pa se u sivim danima ukažu njene dimenzije i lepota u punom sjaju dok Vratna po dnu huči i savlađuje stenovite prepreke i dubi džinovske lonce u svom uzavrelom koritu.
vratna klubputnika

Na nju se može i popeti i sa vrha se kao sa pravog vidikovca pruža predivan pogled na šumoviti kanjon Vratne, bujno zelenilo koje se prepliće sa belinom stena po brdovitim padinama i krovovi manastira i lovačke kuće u blizini, jedinih objekata u ovom kraju, koji još više podsećaju da ovde priroda caruje svim svojim snagama.
vratna na vrhu drugog prerasta velikog

A nešto dalje stoji i poslednja, ili prva prerast, u zavisnosti na koji način put kreće. Visoka oko 40 metara ima prolaz dug 15 metara i to je čini najmanjom od sve tri, pa joj otud i ime Mala prerast. I sa strane izgleda malo sa svojim vitkim lukom prirodnog kamenog mosta, dok se ispod nje bukom oglašava Vratna.
I za nju se smatra da je nekadašnji pećinski svod i da se tavanica obrušila između nje i Velike prerasti, pa ostale dve kamene kapije kao podsećanje na neka davna vremena kad je reka dubila ispod zemlje svoje korito i menjala čitav krajolik.
vratna mala prerast portalmladi

A zatim dalje, kroz šumu teče reka i iza prevoja izlazi iz svog kanjona. Tu je čeka manastir Vratna, podignut u 14. veku. Prema predanju, podigao ga je arhiepiskop Nikodim po želji kralja Milutina. Tokom vekova je mnogo puta rušen i obnavljan, ali danas sa svojom crkvom posvećenom Vaznesenju Gospodnjem stoji kao čuvar kanjona Vratne i njegovih nestvarnih lepota.
vratna manastir spc

Reka dalje protiče kroz široku kotlinu posutu livadama i poljima. Puna sunca i cvetnog praha mirno žubori sve dok se ne stopi sa velikim plavim Dunavom, koji će njene naizgled mirne vode odneti dalje u Crno more.
vratna dunav

I iako možda postoje dileme oko nastanka ovih neobičnih kraških oblika kojima je priroda darovala Vratnu i ovaj nepristupačni kraj Negotinske krajine, to ne umanjuje njenu lepotu, o kojoj je prvi pisao balkanolog Feliks Kanic. Zapravo, Jovan Cvijić, naš čuveni geograf i osnivač Srpskog geografskog društva, proučavao je ovaj kraj i njegove fenomene krajem 19. veka.
Upravo su njegova istraživanja pokazala da je ceo ovaj predeo usečen u krečnjake bio jedna velika pećina i da je Vratna imala podzemni tok, a tekla po površini samo kada šupljine pod zemljom nisu mogle da prime svu količinu vode. Zato je smatrao da se usled spuštanja terena i širenja kanala pećinska tavanica urušila i da su njeni ostaci tri lučne kapije – prerasti.
vratna pinterest

S druge strane, stručnjaci smatraju da su oni nastali kao posledica rečnog toka, jer kada je Vratna tokom izgradnje svoje doline, pune naizmeničnih suženja i proširenja, prešla sa nepropustljivih stena na krečnjački greben, počela je da ponire, a sa druge strane izbijala kao jak izvor. Oni veruju da se u evoluciji kanjona to dogodilo tri puta, pa su na taj način nastali ovi veličanstveni kameni slavoluci prirode.
prerasti

Ali, kako bilo sa nastankom, svi se slažu sa jednim: da su ovi kraški oblici nešto najlepše što Srbija ima i da su jedinstveni u Evropi i po visini i po brojnosti.
A i svako ko se jednom nađe u ovom neverovatnom spoju lepote i divljine može da oseti prave iskonske damare prirode i da shvati kako ona stvara svet oko sebe, a po ugledu na nju i kakav bi život trebalo voditi i ka njemu stremiti – jednostavan, u dosluhu sa prirodom.
vratna reka forum krstarica
Foto: galerija fotografija Miloša Diškovića
Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.