Planina Kučaj – šumoviti beskraj istočne Srbije

KUČAJ: Na istoku Srbije nalazi se ogromno šumovito prostranstvo. Nekome ko je navikao na uske gradske ulice, zgrade i solitere za koje uvek zapinje pogled teško je da shvati da ovakvo beskrajno šumovito more zaista postoji. A ima ga – planina Kučaj se protegla preko tako velike površine da bi trebalo da prođu dani pa da je neko obiđe celu.
kucaj-lisac-freebiking-org1

izvor: freebiking-org

I nije samo širina ono što je krasi. Netaknuta priroda u srcu ove očaravajuće planine tera svakoga ko u nju uroni da zaboravi na sve ono što zna i našta je navikao. Ovde priroda kuca svojim iskonskim čistim srcem.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Bilo kroz stoletne šume tako guste da u njima vlada večiti mrak, bilo kroz žuborenje čistih reka, bilo sa kamenih litica sa kojih se pogled pruža na sve strane sveta – ovde se priroda udiše punim plućima i nosi nepomućen osećaj spajanja sa svakim ko poželi da je istraži na ovim očaravajućim stazama lepote.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Pa i ako nam Kučaj izgleda veliko, on je samo deo ogromnih prostranstava parka prirode Kučajske planine. Nastale od venca Karpatsko – balkanskih planina pre više stotina miliona godina, one su se smestile na istoku naše zemlje. Stvorene na isti način, od stena koje su se u istoriji Zemljine kore u različito vreme nabirale, ove gore protežu se između obala Morave, Crnog Timoka, Zlotske reke, pa čak do Đerdapa i Dunava.

kucaj-severni-kucaj-bukova-glava-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

U srcu ovog prostranog parka prirode obraslog stoletnim bukvama skriva se Kučaj, sav zelen od svetlijih i tamnijih preliva svog gorskog ruha. Sa koje god strane da mu se priđe, tajanstvene lepote koje kao da čekaju da budu otkrivene mame svojim mirisima, bojama i zvucima netaknute prirode.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Sa zapada kučajske padine lagano se uzdižu od gradića Despotovca, čuvenog Senjskog Rudnika, obala reke Resavice i njenog ušća u Resavu.

resava_7

izvor: flyandtrout.com

Na prostoru između reke Resave i mesta gde joj se pritoka Kločanica približava, da se u ušću stope jedna sa drugom, nalazi se veliki greben Vita bukva. Kao što mu i samo ime kaže, njegova najviša tačka se nalazi u gustoj bukovoj šumi. U jamama ispod samog vrha nalazi se Pejkova pećina, a duboko u dnu vijuga strmi kanjon reke Resave.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Susedni vrh Ostreč sa Vitom bukvom deli samo prevoj Klencuš. Lepota im je ista, na sve strane livade sa jarkom zelenom travom, prepune mirisnih lekovitih biljaka kantariona, hajdučke trave, matičnjaka i majčine dušice i sunčano nebo nad njima. A na vrhu opet pogled za nezaborav. I sve kao na dlanu: Beljanica, kameni vrhovi Straže i Velike Treste, čitav plato Vrtačelja. Sa strane gde ujutru izlazi sunce njegovi zraci prvo provire iza planine Javorište i vrha Tilva Palčin pa obasja duboke kanjone koji ih razdeljuju.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Nešto južnije Kučaj se propinje mnogo blaže, preko Pasuljanskih livada, talasastog zelenog prostranstva najpoznatijeg po tome što se na njemu održavaju vojne vežbe. Kada je tiho i bez vojnih aktivnosti, ovaj kraj obavije tišina i lepota Kučaja u punom sjaju.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

U zaleđu bujnih padina pruža se dolina Jablanice, a u njenim šumama skriveno mesto –  Mijailova jama, jedna od najdubljih u Srbiji. Ovo lepo, ali opasno mesto zaklonjeno je bujnim rastinjem, a ispod njega nalazi se ponor dubok više od 100 metara sa dva otvora, od kojih se jedno grotlo sve više sužava kako ide u dubinu.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Legenda kaže da je jama dobila ime po pastiru Mijajlu, koga je ovan gurnuo u ponor dok je svirao na njegovoj ivici. On je nestao, a voda je iznela njegovu frulu čak kod sela Sisevca. Ovo mesto ima i istorijski značaj jer je tokom Drugog svetskog rata ovde bačeno preko hiljadu ljudi, o čemu svedoči spomenik posvećen stradalima. Tako je ovo jedini zaštićen speleološki objekat u našoj zemlji koji je u isto vreme i memorijalni spomenik.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

Pa ipak, lepote ove jedinstvene planine teraju sve tužne misli pa što se ide dublje u istraživanje skrivenih ćoškova prirode, čarolija je sve veća. To se vidi već u blizini jame jer se tu kao mali poklon prirode nalazi vodopad Donji bigar. Ovo je zapravo slap Bigarskog potoka, nastao od bigrene naslage visoke 12 metara. U vodi se nalazi veliki nivo kalcijuma i magnezijumkarbonata, čijim taloženjem nije nastao samo vodopad nego i pravi plato između izvora i vodopada.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Koliko je Bigarski potok buran pokazuje i to što duž celog svog toka do spajanja sa drugim potocima i stvaranjem Jablaničke reke pravi mnogobrojne vodopade i kaskade, koje učestvuju u stvaranju Crnice, najznačajnije reke Južnog Kučaja.

izvor: planine.net

izvor: planine.net

U lepote zapadnog Kučaja spada i reka Resavica, koja teče ispod šumovitih vrhova Požerka i Mastakana, sa kojih se pruža pogled od koga zastaje dah. Pa ne znate gde pre da pogledate, da li ka Homoljskim planinama, Beljanici i bespućima šumovitog Kučaja ili ka horizontu preko koga se ocrtava piramida Rtnja ili ka Jastrepcu i Kopaoniku u daljini.

kucaj-pozerak-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Mnoge ponornice podrivaju njihove stene da bi iz neke pukotine ponovo šiknule na svetlo dana i našle svoje ušće sa Resavicom. Ovim putem se stiže do gudura među vrhovima, u kojima se skriva njena pritoka neobičnog imena – Nekudovo, najpoznatija po svom impozantnom ponoru Uviralo, skrivenom u u gustoj bukovoj šumi i dubokom dnu prekrivenom mahovinom, korenjem i opalim lišćem.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Pa sve dalje, uzvodno uz nemirnu rečicu, usred velikog lovišta Valkaluci, nazvanog još i “sibirskim delom Kučaja” zbog dugih i ledenih zima sa neprestanim smetovima, koje se protežu unedogled, među najživopisnijim lepotama Kučaja.

izvor: autentik.net

izvor: autentik.net

Ovo šumsko carstvo koje se ka cvetnim livadama otvara poput kapije od drveća daje celom prostoru bajkoviti izgled. U njegovim najdaljim krajevima skrivaju se lisice, divlje svinje, srne i zečevi, a u dugim hladnim zimama, kad je cela planina prepuštena samo životinjama, pojave se i vukovi. Pravi lovački raj.

A ovde, čisto da ga još više ulepša, skriva se vodopad Prskalo, najlepši i najneobičniji kutak na Kučaju, na kome je maštovita igra vode i krečnjačke stene napravila pravo malo remek – delo prirode. Sa špicaste kamene gromade, nastale od bigrenih taloga nakupljanih vekovima, survava se tanak mlaz sa visine od 15 metara u stepenaste kadice na dnu. Leti je najslabiji, ali ipak ni tada ne presušuje. A da nije samo vodopad nezaboravan, pobrinula se priroda i zaogrnula ga bujnim zelenilom netaknute prirode prošarane cvetnim livadama i mirisnim šumama punim listopadnog drveća i četinara.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Da je ovaj deo Kučaja prepun prirodnih lepota, svedoči još jedan strogi rezervat prirode zaštićen zakonom – klisura reke Kločanice. Ova ćudljiva rečica nastaje u samom srcu Kučaja od manjih reka ispod prevoja Klencuš. Iako nije velika ni mnogo duga, njen tok je prava mala avantura.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Dok na početku mirno teče kroz livade, pa čak i meandrira kroz polja visibaba i bujne trave koja se natapa prolećnim vodama i snegovima sa okolnih vrhova Javorišta i Tilve Palčin, kasnije u divljem toku burno ulazi u uzanu klisuru. Zahvaljujući šumovima, bolje reći klokotanju koje pravi probijajući se kroz stene visoke preko 400 metara, dobila je ime Kločanica.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Ali, ni to nisu sve lepote kojima je priroda obdarila.Pred kraj svog toka i ušća u Resavu pod grebenom Vite bukve ona ponire i taj deo kanjona naziva se Suvaja. Ovaj nestvarno lep uzan procep okomitih litica, sav osut ogromnim stablima bukava i zamršenim šibljacima smatra se izuzetnom prirodnom odlikom Kučaja i zakonom je zaštićena prirodna lepota Srbije.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Mnogi južni Kučaj smatraju najlepšim delom ove prirodnim blagom bogate planine, što zbog toga što ga sa juga steže nekoliko prevoja i plava pruga Crnog Timoka, što zbog sela bogate istorije i duhovne kulture.

izvor: autentik.net

izvor: autentik.net

U ovim krajevima najlepša avantura skriva se u dubinama gustih šuma i istraživanju netaknutih delova tajnovite planine, u kojima se skoro pa zaboravlja način života u civilizaciji. Ne zna se da li je ovde lepše jarko zelenilo kojim su presvučeni vrhovi, isprepletani grebeni koji se protežu dokle oko seže ili bujne šume bukava, graba, cera, jasena i hrastova, u kojima žive mnoge divlje životinje, čiji se iskonski način života u divljini remeti samo u vreme lova.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Planinski venci Južnog Kučaja su i stanište balkanskog risa, jedne od najređih evropskih mačaka. Na celom Balkanskom poluostrvu nema više od stotinak jedinki i budući da mu je jedini neprijatelj u prirodi čovek, koji ga lovi zbog skupocenog krzna, ali mu i narušava stanište sečom šuma, preti mu potpuno istrebljenje. Zato su mu divljine i bespuća nepristupačnih šumskih prostranstava Kučaja najbezbednije sklonište.

izvor: kojot9.com

izvor: kojot9.com

Ovaj kraj je nekada bio nazivan “resavska Sveta gora” jer se u njemu nalazilo čak 12 srednjovekovnih pravoslavnih manastira, većinom zadužbina despota Stefana Lazarevića. Danas su samo tri manastira ostala potpuno očuvana, a u podnožju Kučaja najznačajnija je Ravanica, zadužbina kneza Lazara, u kojoj su sahranjene njegove mošti kada su dve godine nakon Kosovskog boja prenete iz crkve Svetog Spasa u Prištini.

kucaj-ravanica-mapio-net

izvor: mapio.net

U njenoj blizini nalazi se Ravanička pećina, mala kraška jama u kojoj je, prema predanju, sakriveno blago kneza Lazara posle Kosovskog boja jer su u to vreme Turci pljačkali manastire i crkve. U prilog tvrdnji da je legenda malo verovatna stoji činjenica da je pećina neistražena, pa čak i vrlo opasna jer su pre deset godina u njoj stradala četvorica speleologa pokušavajući da otkriju njene tajanstvene dubine.

izvor: cuprija.rs

izvor: cuprija.rs

Za srce Južnog Kučaja smatra se područje oko sela Sisevac i Zabrege, kroz koje protiče reka Crnica, čija dolina predstavlja predeo izuzetnih odlika, a nad njom se poput čuvara izdiže vrh Smrdanska kosa.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Da je priroda bila darežljiva prema ovom kraju vidi se i po lepotama sela Sisevac, koje je omeđeno veštačkim jezerom i pećinom iz koje svoj put započinje reka Crnica.

dsc06185sisevac

izvor: tamoiovde.wordpress.com

U njenoj blizini je i jedan od očuvanih manastira ovog kraja Sisojevac, podignut na temeljima starog hrama u 14. veku, a  ktitor njegove crkve, posvećene Preobraženju Gospodnjem, po kome je i dobio ime, bio je Sveti Sisoje, proiguman manastira Hilandar.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

I u blizini sela Zabrege, na oštroj okuci Crnice, nalaze se ostaci nekada znamenitog manastira Namastija, građenog tokom 14. veka u crvenim tonovima poput boje crničkog peska.

Pa sve južnije i južnije, u podnožju visokih šumovitih brda nalazi se i veliki prevoj Čestobrodica, preko koga vodi put koji spaja dolinu Velike Morave sa istokom Srbije. Zajedno sa njim provlači se klisura istoimene reke, duboka čak 250 metara, koja Kučaj deli od planine Samanjac i stvara još jedan prevoj neobične lepote – Stolice.

izvor: stazeibogaze.info

izvor: stazeibogaze.info

U ovom bujnom zelenilu skriva se i izvor reke Grze, veličanstveno lep kada se u proleće otopljeni snegovi slivaju sa kučajskih obronaka i pune dva mala jezera. Ona protiče kroz klisuru koju oivičavaju brda i visovi Južnog Kučaja, obrasli bogatim šumama javora i jasena, u kojima se stalno mogu čuti šumovi divljih svinja, lisica, jazavaca i zečeva.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Nad njom se protežu brda Pešterca, na čijim su vrhovima potpuno nenaseljene prostrane visoravni posute gustim šumama bukve i četinara i bujnim pašnjacima. To je oblast velike Brezovičke površi, na kojoj se nalazi kraško polje Troglan bare i Velika Brezovica, najveća livada na Kučaju.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Cela površ poznata je po ponornicama i ogromnim šumovitim prostranstvima koja su toliko bujna da kad zađete među drveće, tu vlada potpuni mrak čak i po sunčanom danu.

izvor: forum bjbikers.com

izvor: forum bjbikers.com

Iznad ovog velikog prostranstva kao čuvar se izdiže vrh Tilva Palčin, do koga je put toliko omeđen drvećem da se ponekad stiče utisak da se prolazi kroz tunel koji stvaraju bujne krošnje.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Pa sve dalje ka istoku, preko dolina Vejske reke i Demižloka, sastavnice Lazarevog kanjona, čineći istočni obod Kučaja.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Iznad njih je vrh Mikulj, čuvena Mikuljska kapa, sa koga se pruža pogled na sve visoke tačke glavnog grebena Kučajskih planina: Kršjoru, Malinik i Stobore, najljući kučajski vrh pun škrapa, vrtača i gustih šuma, a kad je vedro, vidi se sve do Rtnja.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Istočni Kučaj poznat je po svojoj divljoj i tajanstvenoj lepoti.Ovde se nalazi čuveno selo Zlot, od koga u dva pravca planinu krase izuzetne prirodne lepote.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

S jedne strane se od sela Zlot može krenuti u  pravcu juga, gde Kučaj krasi veličanstven Lazarev kanjon kroz koji duboko na dnu prolazi Zlotska reka i čitavim sistemom Zlotskih pećina koje je ona izdubila u krasu koji se u svojoj belini meša sa retkim zelenilom i modrim nebom. Sa vidikovca na rubu kanjona zastaje dah od pogleda na njegove strme litice i venac Malinika sa druge strane.

Pa sve južnije i južnije, ka tamnoj pruzi Crnog Timoka skrivaju se jame utisnute u kamene stene. Među njima najlepša je Bogovinska pećina,  sa 6 kilometara istraženih kanala najduža u Srbiji, a po mišljenju mnogih i najlepša. Najveći deo njenih tunela nastao je erozijom koja se vekovima odvijala u utrobi planine, a od tri različita nivoa koji je krase, ne zna se koja je lepši, posebno zbog svojih skrivenih rečnih vrela duboko pod zemljom. Da bi se video pećinski nakit mora se zaći duboko u ovu jamu, ali za sve koji se plaše insekata, rakova i malih stvorenja nalik na škorpije, koji svi zajedno nose naučni naziv kavernikolni zglavkari, ovo će svakako pokvariti uživanje u njenoj raskošnoj lepoti.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Malinik i Javorište su, prema mišljenju nekih, zasebne planine koje omeđuju Kučaj, a opet, prema mišljenju drugih, visoravni koje sačinjavaju njegov masiv.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Zajedničko im je nepregledno zelenilo i bujne šume bukve i jele, u čijim se tamnim senkama stoletnog drveća skrivaju vrganji, lisičarke i bukovače. A na proplancima, među lišćem koje svake godine ponovo padne, kao da čekaju da budu ubrane šumske jagode i kupine, a na jesen se sve zarumeni od zarudelog lišća, šipka i crvenog gloga.

izvor: foto Igor Bardić

izvor: foto Igor Bardić

I ovde sve šušti od mnogobrojnih rečica koje se slivaju sa obronaka visokih brda. Od svih najznačajniji je Crni Timok, koji izvire ispod Malinika, pa zajedno sa Zlotskom rekom ide dalje na istok.

izvor: foto VladimirNSSerbia

izvor: foto VladimirNSSerbia

Drugi pravac od Zlota prati kraj u podnožju Malinika sve do jedne od najlepših prirodnih retkosti istočne Srbije – prerasta Samar.

izvor: foto Igor Simić

izvor: foto Igor Simić

Ovaj jedinstveni kameni most nadvisuje se poput svoda nad dolinom rečice Perast u njenom najužem delu. Kolika je njegova lepota, pokazatelj je što je proglašen za spomenik prirode.

izvor: foto Igor Simić

izvor: foto Igor Simić

Ovo je kraj velike visoravni Dubašnice, kraškog predela punog krečnjačkih stena čije livade u proleće umeju da se zazelene od sremuša koji olista dokle oko seže.

Uporedo sa njim se proteže i visoravan Stobor, najljući krš Kučaja. I jedna i druga čine najistočniji obod planine i zatvaraju krug sa stenom Lisca, vrhom Straža i kamenitim liticama Velikog krša na severu.

I kao sa velikim zatvorenim krugom velike planine, severni Kučaj predstavlja oblast sa najstrmijim stenama i vidikovcima na celoj planini. Ali ipak, najlepši dragulj predstavlja  čuvena prašuma Vinatovača, jedina u Srbiji. Da li možete da zamislite da postoji mesto na kome ljudska ruka nije ništa dodirnula proteklih 350 godina i da je ono jedino takvo u našoj zemlji, na kome prastare bukve umiru prirodnom smrću? E pa postoji, i to baš ovde, na padinama Kučaja.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Bukve u Vinatovači široke su ceo metar, a streme ka nebu čak 45 metara. Procenjuje se da je većina stara preko 300 godina, pa zahvaljujući tome ovo ogromno prašumsko prostranstvo, na visini od preko 650 metara, predstavlja rezervat prirode zaštićen od strane države, u kome je strogo zabranjena bilo kakva intervencija ljudi, čak ni branje šumskog bilja i pečuraka.

izvor: panoramio.com

izvor: panoramio.com

Ovu veliku prašumu nadvisuje prevoj Klencoš i velika visoravan Vrtačelje ispresecana dubokim jamama, po kojima je i dobila ime i obrubljena večito zelenim četinarima.

izvor: serbianoutdoor.com

izvor: serbianoutdoor.com

Pa ipak, najlepši vidikovci u ovom delu planine nalaze se baš prekoputa vodopada Veliki Buk, tromeđe Homoljskih planina, Beljanice i Kučaja, od koga se kroz guste šume izdiže vrh Straža.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Pogled sa ovog stenovitog odseka najlepši je od svih kučajskih vidikovaca. Sa jedne srane je dolina Bobovačke reke i kanjon Resave, sa druge greben sa vrhovima koji se nižu jedan za drugim: Kraku Ursuli, Bećarska glava i Kurmatura, koji se spajaju sa Beljanicom. Sa treće strane je šumovito bilo Velike Treste i iza njega, kad je vedro, rtanjska kupa. Sa četvrte strane tu je stena Lisac, iza Crni vrh, a u pozadini, kao plavičasta bordura na horizontu, stenovita kičma Velikog Krša, Stola i Deli Jovana. Ne znaš gde pre da pogledaš i čemu više da se diviš.

izvor: foto Igor Bardić

izvor: foto Igor Bardić

Između Straže i kamenog vrha Lisac nalazi se Velika Tresta, najviši vrh Kučaja. U njegovoj blizini je Hajdučki kladenac, izvor skriven usred bujne šume, odakle reka Resava kreće na svoj put.

izvor: freebiking.org

izvor: freebiking.org

Sa visokih obronaka Straže ona se lagano sliva preko padina i grana drveća koje zasipa svojim bistrim kapima. Otud joj i ime Resava jer poput ogromnih resa pada ka svom koritu u podnožju Kučaja.

kucaj-resava-kanjon-pan

izvor: panoramio.com

Dok ne stigne do svog najnižeg dela, gde razdvaja Beljanicu od Kučaja, reka se provlači kroz stoletne bukve prašume Vinatovače, da bi sa svom snagom svojih planinskih voda zaronila u kanjone i klisure veličanstvene lepote obgrlivši stene bele od krečnjaka i škriljaca koje štrče iz bujnog zelenila i stvaraju vrtoglave litice sa kojih se pruža veličanstven pogled na kučajske i beljaničke vrhove u svoj svojoj lepoti.

izvor: foto Zoran Jevtić

izvor: foto Zoran Jevtić

Jedan od najlepših je i vrh Lisac, koji kao da se sa svih strana propinje da iz tamnih stoletnih bukava izdigne svoju kamenitu gromadu. Pa ipak, u zalazak sunca postaje očaravajuć, kad ga poslednji zraci oboje u rumene tonove sutona.

kucaj-lisac-freebiking-org

izvor: freebiking.org

Sa vrha planine najbolje se spoznaje sva moć i lepota prirode. Dok stojimo na nekoj krševitoj litici a pod nama se u dubokim klisurama valjaju pruge reka, tamne šume bukve i visokih četinara, rasipaju cvetne livade prošarane bistrim planinskim potocima, imamo osećaj da smo ravni s njom. Ali dovoljan je samo jedan tamniji oblak da skrije sunce, zasvetli nebo od munja i prospe po nama kišne kapi, pa da shvatimo da je priroda sa svojim silama nešto što se mora poštovati i čuvati i da nam nema druge nego da živimo po njenim zakonima.

kucaj-naslovna-suvi-do-serbianoutdoor-com

izvor: serbianoutdoor.com

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.