Planina Miroč – zapostavljeni raj

1

„Oj vilice moja posestrimo, jesi l’ bila na Miroč planini, jesi l’ brala lekovita bilja, mirisala plavog jorgovana….“

Nema lepšeg početka obilaska prirodnih lepota istočne Srbije od Miroč planine. Prostire se na oko 300 kilometara kvadratnih, na zavijutku Dunava koji se probija kroz stenovite hridi Đerdapa.
13377272704_e6a003557f_z
Od 1974. godine Đerdap je proglašen Nacionalnim parkom, pa je za uspon na najviši vrh Miroča, Veliki Štrbac (767), iznad najužeg dela Dunava, potrebna dozvola. Miroč čine i planinski vrhovi Mali Vis, Visoki Čukar, Čaršija i Glavica, kao i visoravni Kiloma, Beljan i Alun. Hoteli i privatan smeštaj postoje u Donjem Milanovcu, Kladovu i Tekijama. Automobilom iz Beograda za dva i po sata stižemo do mesta Miroč.
Skretanje sa glavnog puta, posle D. Milanovca, jeste pod nedozvoljeno oštrim uglom. Brdski asfaltni put ukazuje da ulazimo u planinski predeo u kojem je ulaganje u infrastrukturu započeto, ali ne i završeno. Iznad mesta su ostaci rimske tvrđave Gerulatis. Šetamo markiranom stazom do pećine Gradašnica.
13377246314_dccea4467a_z
Pre velike pećine iz koje izvire rečica, postoji i Vrelska sa bigrenim kadama. Nedirnuta priroda uz stara stabla bukve, hrasta i lipe nas inspirišu da se vratimo putem pored salaša. Zadržavamo se kod Mitra Kecojevića koji ima izuzetan med i suši lekovito bilje. Kazuje: Na Miroču postoje retke vrste bilja, ptica, životinja i gljiva. Pogodan je za zdrav život u prirodi, planinarenje, biciklizam, speleologiju…
14188919142_e2a42bd492_z
Sutradan od Golog Brda krećemo na drugi najviši vrh – Mali Štrbac (626). Nezaboravan je pogled na Dunav, Đerdap, Karpate sa u steni uklesanim likom kralja Dakije, Decebala – naspram Trajanove table. Vreme promenljivo. Uputili smo se u manastir Vratna. Ljubazne monahinje pričaju istoriju manastira. Vratnjanske kapije sačinjava kanjon reke Vratne sa prerastima, izuzetno visokim i atraktivnim.
14005024390_86453de664_z
 Oduševile su nas. U povratku kod Brze Palanke, skrećemo do Blenderijskih vodopada. Izgledaju kao zavesa iz tri dela. Sledi večera u Miroču sa specijalitetima ovog kraja, uz koju nam Staniša – Miročanac priča: Nastojimo da razvijemo turizam. Od 440 stanovnika, svega 240 stalno živi ovde. Prvog maja organizuje se  „Jorgovan FEST“ sa sajmom zdrave hrane, domaće radinosti…
Da vas, kao Marko Kraljević vilu u narodnoj pesmi, ne bi pitali da li ste bili na Miroč planini, koju su Rimljani zvali Unam (prva, jedina), preostaje vam da krenete na put.

Izvor: Danas.rs | Savo Đurđić

Foto: flickr.com

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Jedan Komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.