USPON NA RUJ: Granice spajaju ljude

1

Ruj je planina smeštena na krajnjem jugoistoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom nedaleko od Pirota, pored Zvonačke Banje. Ona pripada Rodopskim planinama i predstavlja najzapadniju tačku tog planinskog venca. Najviša tačka na Ruju iznosi 1706 metara nmva, pored nje, na planini se nalazi još sedam vrhova viših od 1400 metara nmv.

Nedaleko od sela Rakita, koje se nalazi u severozapadnom delu planine, smeštena je pogranična karaula vojske Srbije sa pratećim objektima, a u blizini je nekada bio operativan rudnik kamenog uglja, koji je zatvoren 1964. godine. Zbog vojnog prisustva i pogranične zone, potrebno je unapred obavestiti vojne vlasti o eventualnim posetama Ruju radi planinarenja ili drugih srodnih aktivnosti.

Ovako je izgledao  6. Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, koji se održavao 12-13.06.2015.

Dan prvi.
15:00 Polazak iz Smedereva. – 17 putnika je na sedištima kombija ”Nele turs” . Nepobediva ekipa, u društvu kapetana Veljkovića, na zadnjem separeu. Sedišta komforna, mesta za noge ima. Klima loša, ali intervencija pravovremena. Presecanjem plastičnih vezica na gornjim poklopcima klima osposobljena za neometan rad. Ofanziva svežeg kiseonika, a znoj u odstupanju. Kapetan je prepun informacija širokog edukativnog karaktera.

19:30 Dolazak u Zvonačku banju. – Stacioniranje pozicija. Smeštaj u privatnoj kući. Sobe čiste i prostrane. Terasa sa pogledom na kanjon reke Jerme uvučene između litica i planinskih padina ekstra užitak. Stena ”Slonovo dupe” preko puta gleda na nas. I mi gledamo na nju. Rečni huk jasan i glasan. Ultimativni prirodni antidepresiv za miran san. Zelenila za izvoz. Klima svežija, osetno hladnija nego u Smederevu, a pogotovu preko noći.

FormatFactoryIMG_5567 (Слоново дупе)

Slonovo dupe

Večera: pohovano belo meso, krastavac, luk i zelena ljuta. Hleb sa mekinjama.

Šetamo do seoske prodavnice, pravo u epicentar glavnog večernjeg dešavanja. Svici u svojstvu saobraćajnih znakova i ulične rasvete na putu.

Veče je tiho. Svežikasto i mirisno. Zova u cvetu.

Dužina do cilja 2km. Stižemo. Za jednim stolom lokalni meštani. Za drugim, ’’general i 3 devojčice’’, zajedno sa ostalim čelikovim veteranima diskutuju pijući pivo. Mi zauzimamo treći sto. Prva runda Skopsko, druga Zaječarsko. Sa ozvučenja iz obližnjeg auta javljaju se Ceca i ostala prateća turbo folk kompanija.

Zaključujem da je konfiguracija banjskog terena izrazito zmijolikog oblika. Glavni put koji je ujedno i glavna ulica, vijuga paralelno sa rekom, bez igde uočljivog i obeleženog centra sela. Postupak urbanizacije i izgradnje infrastrukture bio je u znatnoj meri ograničen planinskim faktorom.

23:30 Pokret ka sobama. –  Mrkli mrak. Hodamo lagano, bez žurbe i naglih pokreta. Sa desne strane žubori Jerma. Sa leve strane ćuti planina. Noć vedra, nebo u zvezdama. Jalovo pokušavamo da uslikamo moćnu prirodnu idilu, uzaludno precenjujući funkciju blica.

Dan drugi.
Sat navijen u 06:45 budi iz tihog i čvrstog planinskog sna. U trpezariji domaćini poslužuju kaficu i šljivovicu. Dve čašice plemenite zvonačke mučenice i šoljica svežeg domaćeg kofeina za kristalizaciju uma. (Naravno, u skladu sa srpskim domaćinskim duhom, na račun gazde). Kapetan nastavlja sa sinoćnim autobuskim besedama. Ma samo nek je veselo.

08:00 Nele turs gazi po drumskoj prašini. – Dolazimo u selo Rakita. Natpis na ulazu sela nam kazuje ”Dobrodošli”, a mi mu odvraćamo ”Bolje te našli”. Prostor u centru sela određen je za tabor, Rakitskom rekom presečen na dva dela.
Na jednom delu stari bioskop i travnata površina sa bagremovim hladom, teren za fudbal i koš za basket. Crkveno zvono zakačeno na bagremu. Izliveno u Jagodini 1932.god. Planinari su stacionirani. Kazani za ručak u pripremi.
Na drugom delu glavna ulica. Stari dućan. Štandovi. Sir, vurda, rakija, med i ostali seoski specijaliteti u ponudi. Roštilj. Pljeskavice. Prodavnica sa hladnim pivom.

FormatFactoryIMG_5611

Okupljanje

Krštenje pored reke. Popovi sa mikrofonom na ozvučenju, nekršteni u gomili ispred njih. Pojanje. Obred.
Dok je sve to zaokupiralo sveopštu pažnju, iskorišćavamo zaposlenost organizatora oko pripremanja akcije, i sa automata za vodu spremamo Mokato kafu iz kesice (ista je kasnije naplaćivana po ceni od 50 din).

09:35 Polazak na stazu. –  Put kolski, kroz šumu. Hladovina. Uspon žestok. Povremena, tanko dozirana dopingovanja cicmilovačom uračunata u cenu putarinu.

FormatFactoryIMG_5623

Pogled sa mesta za prvu pauzu

FormatFactoryIMG_5626

Kućica u etno stilu

FormatFactoryIMG_5635 Тунел шума

Kad šuma napravi svod

FormatFactoryIMG_5636
FormatFactoryIMG_5640

Zelenilo

11537939_828536707200243_3317516888860652534_n

Samomotivacija

11:30 Osvajamo prvi vrh –  Vetren, iliti Rakitski Kamen (1456m). Uspon veoma jak. Strm. Pravi planinski vrh koji služi svojoj prirodnoj nameni na najbolji mogući način. Pogled ”ubistven”. Vlaške planine, Suva, Stara, Kom… Slikanje. Odmaranje. Trešnje. Meditiranje. Sunčanje. Trenuci pravog uživanja.

FormatFactoryIMG_5647 Ракитски камен

Pogled sa vrha. Skroz pravo vidi se Slonovo dupe a ispod je Zvonačka banja

FormatFactoryIMG_5657 Одмор на стени

Uživancija

FormatFactoryIMG_5662

Stena zumirana sa vrha

FormatFactoryIMG_5673

Između ove dve stene je ušuškana Zvonačka banja i reka Jerma

Rakitski kamen 1456

Tamo neki pozeraši mi se ubacili u kadar

12:00 Krećemo dalje. Šume se proređuju i pašnjacima postepeno prepuštaju dominaciju na terenu.

FormatFactoryIMG_5724

Gusta šuma

FormatFactoryIMG_5728

Polako počinju pašnjaci. Blizu je početak glavnog uspona.

Tempo dinamičan. Slikamo se . Ubrzavamo, usporavamo. ”Pržimo se” na suncu. Poneki oblak slučajno iskoči. Oslanjajući se na informaciju da nas očekuje usputni izvor sveže pijaće vode, ponetu vodu ispijamo do poslednje kapi. Posle sat, sat i po stižemo i na izvor. Točimo vodu, polivamo usijane glave. Grupica limenih zaječaraca lenjo se izležava u koritu preko koga ističe izvor.

FormatFactoryIMG_5746 Ред за извор

Ništa gore nego kad dehidriran čovek čeka red za vodu, a red se odužio

FormatFactoryIMG_5734 Главни врх из његовог подножја

Početak glavnog uspona

Odnekud, pojavljuju se Bugari. Nastavljamo dalje. Do vrha pašnjaci. Ponegde neki krš, tu i tamo usamnjeni četinar, ispršen kao poslednji stražar na braniku planinskog trona.

FormatFactoryIMG_5765

Pogled unazad

FormatFactoryIMG_5769

Pogled na istok

Adrenalin počinje da struji kroz glavu. Vrh je na vidiku, na domaku. Treba samo pružiti korak i naterati planinu da pred hrabrim i upornim položi oružje. Dakle, tempo turbo! Majice postaju teže. Znoj lipti u potocima. Butine u maksimalnom kapacitetu iskorišćenosti. Mišići prenapregnuti. Srce u grlu, u ušima. Duša u nosu, nos u duši…

FormatFactoryIMG_5773 Један од планинара који је испењао врх

Jedan od planinara

13:35 Osvajamo vrh! – 1706m nadmorske visine je naše. Od sad pa zauvek! Na platou, žurka. Internacionalni balkanski sudar dveju komšijskih naroda, Bugara i Srba. Pogled na Vlasinsko jezero u daljini i Jarlovsko u Bugarskoj. Sa tri strane je bugarska zemlja.

FormatFactoryIMG_5779(7)

Pogled sa vrha na Jarlovsko jezero, Bugarska

Sumiramo napad i smatramo da je izvršeni prepad na prijateljsku teritoriju u potpunosti izveden po unapred utvrđenom planu. Logistička podrška je bila besprekorna, a navala prvih redova beskompromisna i nemuoljiva.

FormatFactoryIMG_5787

Odmarancija

Tandrljez uzima maha. Galama, vika, cika, dreka. Nadvikivanje. Zagrljaji. Osmesi. Vijorenje zastava. Belo-zeleno-crvena i crveno-plavo-bela u miksu. Pomama za slikanjem sa obema zastavama jednoj slici. Pravi planinski foto sešn u kome imamo jasnu podelu i usku specijalizaciju rada. Jedni su na pijedestalu kod obeležja vrha, ili se popnu na samo obeležje, drugi ih fotografišu, treći kruže oko drugih čekajući prvu slobodnu priliku da zauzmu mesto prvima, i ti su najnestrpljivija kategorija, a četvrti su daleko u pozadini, i to su gospoda koja se ne guraju jer nisu u žurbi i lagano čekaju da se svi ti znatiželjnici naređaju i prođe sva ta larma.

Napomenuo bih da su drugi ovde u ogromnoj, i sasvim realnoj opasnosti da ostanu predugo drugi i da počnu da se pitaju ”koji im je đavo trebalo da uzimaju fotoaparate u ruke”, jer ako se treći reše da iskoriste njihovu trenutnu fotografersku poziciju, mogu im elegantno utrapljivati svoje foto-aparate znajući da ih ovi iz pristojnosti neće odbijati. Tako da drugi ovde moraju biti na velikom oprezu .

11407174_10205304556986642_1689604251922845770_n

Svi džumle

Vrlo je živa sva ta cirkulacija narodnih masa na uskom planinskom tronu. Kao roj pčela u zujanju. Prilazimo grupici veselih Bugarki sa ogromnom bugarskom zastavom. Tražimo poziciju za slikanje, negde gde se najlepše vidi predeo, a da sunce ne zasmeta slikanju. Večito ugođavanje. Fotoaparati klikću jedan za drugim. Smeškamo se, dižemo zastave i pravimo poze. Naravno, razmenjujemo fejsbuk adrese. Pozdravljamo se, i posle 45 minuta provedenih na vrhu krećemo natrag.

FormatFactoryIMG_5809 Хеј чија фрула

Frula za srećan put nazad

FormatFactoryIMG_5813 (1)

Pogled sa vrha nazad

Kako ne bi prošli bez malo avanturitičkih aktivnosti i ”traženja đavola”, rešili smo da prekratimo narednu deonicu puta, i umesto u obilazak grebena, ”udarili” smo pravo njega, pa niz krš, dole niz padinu. Nagib izuzetno strm, više vertikalan nego horizontalan. Trava duboka, prikrivajući delove stena. Šuma divlja, neraskrčena. Klizamo se. Za dlaku izbegavam stropoštavanje. Hvatamo se za stabla. Klizamo se. Preskakačemo granje i paprat. Klizamo se. Završetak šume. Konačno. Prolazimo kroz gusti, nimalo u tim trenucima potrebni koprivnjak i vraćamo se na stazu. Trasa za povratak promenjena. Nastavljamo ka Vučjem Dolu.

FormatFactoryIMG_5817 Сунчано окно

Sunce se probija

FormatFactoryIMG_5841 Кућица

Organska kuća

FormatFactoryIMG_5845

Zastava se naša vije

FormatFactoryIMG_5848 Трубачи

Trubači

16:40 Povratak na polaznu tačku.- Umivanje. Presvlačenje. Hladno pivo. Ručak: čorba od pečuraka, pasulj, vurda, kupus salata, parče hleba. Vrhunski ukusno, domaćinima svaka čast. Hladno pivo. Pečati. Kupovina magneta.

18:15 Polazak za Smederevo.

23:00 Dolazak u grad.

Cenovnik doživljenih zadovoljstava: prevoz 2000, konak 400, magnet 50, pivo 60-70.

Bilans učesnika: 747 planinara sa srpske, 400 sa bugarske strane. Sa sve organizatorima, do 1300.

Tehničke karakteristike:

Staza dužine 18.5 km, kondiciono srednje zahtevna.

Pređena visinska razlika 1100m.

Osvojeni vrhovi Vetren(Rakitski kamen) 1456m i Ruj 1706m.

Ukupan utisak: VRLO DOBRO!

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Jedan Komentar

  1. Turistička

    Clanak je dobar, opisuje lepo dogadjaj i planinu. Mogli ste da napisete kako su organizovani vodici na stazi i o markaciji staze. Slika stene Slonovog dupeta je vrh 1032mnv Asenovo kale, a izvor lekovite vode u samom podnozju se naziva Slonovo dupe i nalazi se na nekih 550mnv. Planina Ruj se nalazi na teritoriji opstine Babusnica i nema nikakve veze sa Pirotom

    Komentariši

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.