Cvet ove endemske biljke nosimo danas u čast primirja u Prvom svetskom ratu

Da li ste primetili cvet koji se nosi na reverima u čast primirja u Prvom svetskom ratu? Lepih ljubičastih latica, okačenih na zelenu lentu. Koliko vas je pomislilo da je u pitanju ljubičica ili drugi cvet nalik njoj?

Otkrićemo vam tajnu – u pitanju je cvet nazvan sprska ramonda, ili na latinskom Ramonda Serbica. Endemska biljna vrsta ograničena na prostor Balkanskog poluostrva, i to samo na krečnjačke terene, poznat pod nekoliko različitih imena, ali uvek i na sve načine jedinstven.
12233152_10205440538509017_391762646_n
Svoje ime srpska ramonda duguje znamenitom Josifu Pančiću koji ga je prvi otkrio 1874.godine u okolini Niša, i evidentirao kao biljnu vrstu. Poznat je takodje i kao Natalijina ramonda, a taj naziv duguje kraljici Nataliji Obrenović.
Dvorski lekar Obrenovića, Sava Petrović, inače vrstan poznavalac botanike, zadivljen lepotom kraljice Natalije, cvet koji je do tada bio poznat kao niška ramonda prozvao je Natalijina ramonda, i taj naziv se do danas zadržao. U narodu, cvet je poznat kao kolačići. A javlja se i kao “cvet vaskrsnuća”, “cvet feniks”, nazivi koje duguje jednoj svojoj jedinstvenoj osobini.
12205042_10205440539829050_1093207849_n
Ovaj cvet ima sposobnost da se obnovi i kada se potpuno osušio, dovoljno je samo nekoliko kapi vode koje će ga ponovo vratiti u život, i on će ponovo procvetati. To je najpre uočio ruski botaničar Pavel Černaevski  koji ga je uvrstio u svoj herbarijum.
Nakon što je cvet slučajno poprskao vodom, on je ponovo oživeo. Svoje otkriće objavio je 1928.godine u Ruskom botaničkom žurnalu. Na isti način Ramonda opstaje i u prirodi, sposobna je da oživi i nakon dužeg perioda vegetacije ili prividnog izumiranja, dovoljno je samo politi ga vodom.
Njena prirodna staništa su krečnjačke stene, i to severne padine i osenčeni predeli, manje izloženi suncu.  Opstaje u klisurama i nižim planinskim predelima, a najčešće se može naći u brdskom i nižem planinskom regionu, na visinama od 300 do 1000 metara. Danas ga ima na prostorima Srbije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Albanije i severne Grčke. Na prostoru Srbije najprisutniji je u Sićevačkoj i Jelašničkoj klisuri, padinama Šar planine i na Rtnju.
12226887_10205440539709047_747625168_n
Mada  zbog nepristupačnosti terena na kojima uspeva ova biljka ima stabilnu populaciju, u nižim predelima preti joj istrebljenje, najčešće zbog kolekcionarstva kao faktora najvećeg rizika. U Srbiji je zbog toga ramonda zaštićena kao posebna prirodna retkost.
Ovalj ljupki cvet ljubičastih latica nalik na rozetu zimzelena je, višegodišnja biljka, soposobna da oživi i kada se potpuno osuši. U mnogo čemu podseća na narod po kom je ponela ime, te se može reći da je zasluženo jedan od njegovih simbola.

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.