Pošumljavanje paulovnijom za budućnost Srbije! Mi smo podržali! A vi?

3

Poslednjih godina Srbija se suočava sa problemima odrona, klizišta, poplava, olujnim vetrovima i snežnim nanosima, a jedno od najpametnijih rešenja je povećanje procenta zelenih površina, pošumljavanje i formiranje vazdušnih pojaseva.

Ovako razmišlja i Siniša Mali, student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i autor projekta “Posadi drvo – sačuvaj planetu”, koji se takmiči u okviru konkursa Erste banke – Centrifuga.
Cilj projekta je da se na kritičnim lokacijama koje su potencijalno ugrožene klizištima, poplavama ili jakim olujnim vetrovima, izvrše pošumljavanja.
– Hteo sam da ne budem previše sebičan i da uradim nešto korisno za čitavu zajednicu. Imao sam podršku na facebook-u i prošao u drugi krug, a u drugom krugu, jos bolju, kako zajednice tako i mentora, koji su mi pomogli da moju ideju predstavim na najbolji način. Ušao sam u finale i sada mi je neophodna vaša podrška. – ističe Siniša.

Poznato je da prisustvo stabala šumskog drveća deluje pozitivno u stvaranju mikroklimata nekog područja. Korenje stabala vezuje – učvršćuje zemljište i sprečava njegovo odnošenje. S druge strane, smanjuje površinsko kretanje vode, odnosno povećava vodni kapacitet zemljišta, dok krošnjama smanjuje količinu vode koja dopire do zemljišta, koje može izazvati površinsku eroziju i usporava štetno delovanje vetra.
Projektom je predviđeno podizanje šumskih pojaseva kineske, brzorastuće vrste paulovnije, koja ne zahteva naročite stanišne uslove i uzgojne mere, a postoji i mogućnost kombinacije sa autohtonim vrstama drveća. Takođe, paulovnija je odličan izbor, jer već u osmoj godini drvo ove vrste se može iskoristiti u drvnoj industriji, a pored toga je i medonosna, pa se na površini od jednog hektara može dobiti i do tonu meda godišnje.
– Koren paulovnije ide u dubinu do 25 metara i Kinezi su rešili 3 miliona hektara klizista pošumljavajući kritične zone ovom vrstom. – dodaje Mali.
Značaj projekta za društvenu zajednicu  je utoliko veći, jer kompletno ostvarena drvna masa iz realizacije ovog projekta biće upotrebljena za izradu nameštaja za bolnice, sigurne kuće, domove za decu ili poklonjene ljudima koji nemaju sredstava da ih priušte. Tačne lokacije na kojima će stabla paulovnije biti posađena, izabraćete vi! Zbog toga je naš portal odlučio da pruži maksimalnu podršku Siniši i ljudima okupoljenim oko ideje “Posadi drvo – sačuvaj planetu”.
paulovnija
Molimo vas da nam se pridružite i podržite ideju, jer samo 10 projekata će biti nagrađeno od strane Erste banke, ukupnim fondom od 500.000 dinara. Neophodno je da posetite sajt Erste banke na sledećem linku http://www.superste.net/project/posadi-drvo-sacuvaj-planetu/ i da se u gornjem desnom uglu sajta gde piše, “Ćao, uloguj se”, ulogujete svojim facebook nalogom, potom klknete na crveno dugme “Podrži projekat” i dajte glas za projekat “Posadi drvo – sačuvaj planetu”.
Takođe, podelite ovaj članak sa prijateljima putem društvenih mreža, jer neophodan je što veći broj glasova kako bi se projekat realizovao. Glasanje traje do 28. septembra a mi ćemo vas redovno obaveštavati o tokovima realizacije i poziciji na kojoj se nalazi ovaj projekat.

 

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

3 Komentara

  1. Vlada

    Šteta koju ste započeli sadnjom paulovnije, izuzetno invazivne vrste drveta, neće moći ni da se izmeri za oko 10 godina. Pohlepa i kratka pamet nemaju granica.
    Koga zanima, neka istraži kakva je vrsta paulovnija, internet je prepun informacija o ovome drvetu.

    Komentariši
    • Julijana

      Bravo, ako postuju prirodu kao sto tvrde, zasto ne posade autohtone vrste drveta? Ovo je neozbiljna, neodgovorna i nepromisljena ideja, sigurno necu glasati za nju.

      Komentariši
  2. Branislav Matijas

    Podržavam predlog za pošumljavanje , jer se bogatstvo jedne zemlje meri površinom šuma, o vrednostima nadam se da netrebamo govoriti jer je to najbolje shvatila i NVO Pokret gorana Srbije osnovana 1960 godine i jedna od 500 organizacija koje su priznale i Ujedinjene nacije kao ekološku organizaciju civilnog društva .

    Komentariši

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.