Važnost kontakta sa prirodom za zdrav razvoj deteta

O važnosti dečje povezanosti sa prirodom u ranom periodu života, ne samo za decu pojedinačno, već za budućnost naše planete, dosta se piše u poslednje vreme.

7837753-kids-plant-the-tree

U nastavku vam predstavljamo tekst čiji je autor Randy White a koji je prevela i priredila saradnica sajta Dete plus Elza Avdić.

Skoro pre 150 godina, u XIX veku psiholog Herbert Spenser je objavio knjigu „Principi Psihologije“, u kojoj je zagovarao teoriju viška energije, objašnjavajuci da je glavni razlog dečje igre taj da se oslobode viška energije. Iako su mnogi istraživači i razvojni teoretičari odbili njegovu teoriju, ona je ipak imala negativan uticaj na odluku o izgledu dečjih igrališta na otvorenom. Kao posledica toga, igrališta su posmatrana kao mesta gde se deca igraju za vreme odmora ali ne i za razvoj u drugim domenima i učenje. Igrališta za decu su pravljena da budu siva poput parkirališta umesto da budu zelena i da daju mogucnost za interakciju sa prirodom. Izgled igrališta je odražavao  nedostatak razumevanja kako kvalitetna igrališta mogu deci pružiti mogućnost za učenje, posebno u okviru socijalnih veština i prirodnog učenja.

Naša zajednička iskustva obično oblikuju način na koji posmatramo svet i na koji u njemu funkcionišemo. Kada su današnje odrasle osobe bile deca, igrališta su bila asfaltirana i opremljena ljuljaškama, toboganima i klackalicama, a tu se boravilo isključivo radi odmora. Zbog toga i mnogi odrasli vide ovakva igrališta kao prikladne modele igrališta.

reka jerma

Homo sapiens ( moderni čovek) je evoluirao i živeo u bliskom odnosu sa prirodom, u savanama i šumama, tokom skoro svih 120 000 godina u prošlosti. Kultivacija biljaka i pripitomljavanje životinja je omogućilo našim precima život u stalnim naseljima, posle čega je došlo do brzog rasta broja stanovništva što je izazvalo odvajanje od prirode.

Ali, uprkos tome, deca su ipak odrastala u bliskom kontaktu sa prirodom, za razliku od današnjice. U prošlosti, kada su deca imala vremena za igru, najčešće bi se igrala napolju: njihov prvi izbor bi obično bio pobeći do nekog mesta u prirodi kao što je obližnje drvo, grmlje u blizini, reka ili obližnja šuma. Do pre 200 godina, deca su provodila vreme okružena poljima, salašima, divljom prirodom. U kasnom XX veku, mnoga dečja okruženja su postala urbanizovana.

Ali, u odnosu na sadašnjost, deca su ipak provodila vreme u prirodi ili igrajući se na trotoarima, ulicama, parkovima, zelenim površinama. Deca su imala slobodu za igru, istraživanja i interakciju sa prirodom, sa malo ili nimalo nadzora i zabrana. Život dece danas je puno drugačiji. Deca danas imaju malo mogućnosti za igru vani i kontakt sa prirodom a roditelji se plaše za sigurnost svoje dece. U jednoj studiji iz 2004. godine, čak 84 % majki dece između 3 i 13 godina, navelo je da je kriminal i sigurnost dece jedan od razloga zašto decu ne puštaju vani samu. Kao posledica “straha od stranaca” mnoga deca nisu slobodna da lutaju po komšiluku pa čak ni po svom dvorištu bez pratnje odraslih. Strah od ultraljubičatog zračenja, prenosivih bolesti i raznih zagađenja su takodje razlozi zašto odrasli retko puštaju decu vani.

Osim toga, život dece je struktuiran i oblikovan od strane odraslih koji misle da ce plaćeni časovi i dodatni sportovi omogućiti deci da postanu uspešni u budućnosti. Detinjstvo dokoličarenja bez nadzora, vreme radoznalosti i istraživanja, zamenjeno je detinjstvom pod nadzorom i upravljanjem od strane odraslih. Kao rezultat toga, imamo nestajanje doživljaja detinjstva. Jedan istraživac ide čak toliko daleko da to naziva odumiranjem detinjstva, dok neki drugi teoretičari smatraju da se danas čovek otuđio od svog porekla, ne uvažavajući važnost čovekove povezanosti sa prirodom za njegov rast i razvoj.

Nije se promenilo samo okruženje dečjih igrališta, vec i vreme koje deca provode u igri. Izmedju 1981. i 1997. vreme provedeno u igri se smanjilo za oko 25% to jest 4 sata ne nedelju dana, sa 15n sati na 11 sati. U istom periodu, vreme provedeno u školi se povećalo za skoro 5 sati.  Danas, kada su dečji životi odvojeni od prirode, njihova iskustva su određena medijima, pisanim jezikom i vizuelnim predstavama. Stvarni svet je zamenjen virtuelnim, TVom, dokumentarcima o prirodi.Nacionalna geografija i slični programi podstiču decu da misle kako je priroda egzotična, vredna strahopoštovanja i da su to mesta koja nikad neće posetiti. Deca ne shvataju da se priroda nalazi u njihovim dvorištima i komšiluku, što ih jos više razdvaja od prirode, sticanje znanja i iskustva.

te-horo-school-MAIN1

Danas, kada je dečja igra vani ograničena ili čak ne postoji, ustanove za brigu o deci, dečji vrtići i škole, su poslednja šansa čovečanstva da se priroda približi deci i stvore buduće generacije koje će ceniti i čuvati prirodu. Većina autora smatra da se pozitivni stavovi prema prirodnom okruženju formiraju u ranom periodu dečjeg života, u ranom i srednjem detinjstvu, i da je za formiranje takvih stavova potreban direktan kontak sa prirodom.

Autori smatraju da ako deca u prvih 5 godina ne razviju osećaj poštovanja i čuvanja prirode, nikad to neće. Jedan od problema u obrazovanju  jeste taj sto je suština sagledana iz perspektive odraslih a ne dece. Deca uče istražujući i ispitujući svet oko sebe a ne jednostavno didaktičkim putem. Takodje, do problema u u učenju o prirodi dolazi zbog preranog uvođenja apstrakcija, na primer uvodjenje tema kao što su kisele kiše, ozonska rupa, nestajanje prašuma. Apstraktni pojmovi su prikladni za srednjoškolsku djecu ali ne i za predškolsku i decu nižeg osnovno- školskog uzrasta.

Znanje bez ljubavi ne postoji i ako prvo razvijemo ljubav prema prirodi, znanje će slediti ljubav. Problem u obrazovanju je što se deci pruža znanje i pokušava se razviti odgovornost a da im se pre toga ne pruži šansa da razviju ljubav prema prirodi. Emotivni i afektivni stavovi prema prirodi kod dece se razvijaju pre apstrakcija.

Izvor:ekologija.rs

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.