Let iznad ugroženog gnezda – zavirite u dom najveće srpske ptice

Kanjoni reka Uvac i Mileševke osim svojih prirodnih lepota imaju i svoju posebnu ulogu, kao prirodno stanište i rezervat jedne zaštićene vrste, koja se nalazila gotovo pred izumiranjem. Najveća ptica koja obitava na prostoru Srbije, beloglavi sup, na ovom prostoru našla je svoj dom.

12226574_10205440734353913_1341797331_n
Beloglavi sup je ptica impozantne veličine, koja može da izraste do 110cm dužine, da dostegne težinu do 11 kilograma, a raspon krila može da ide do 3 metra.
Odrasle ptice se od mladjih razlikuju po boji paperjaste kragne oko vrata, kod starijih je ona bele, a kod mladjih žućkaste boje. Ženke se po izgledu ne razlikuju puno od mužjaka. Način života im je specifičan.
Žive u kolonijama i tako legu mladunce. Zbog toga spadaju među najdruštvenije ptice. Ipak, beloglavni supovi su monogamna vrsta, jedan par ostaje zajedno tokom čitavog života. Ženka beloglavog supa u februaru polaže samo jedno jaje, i na njemu leže oba roditelja, oko 50 dana.
Kada se mladunci izlegu u gnezdu ostaju 4-6 meseci, nakon čega započinju svoj prvi let. Polnu zrelost sazrevaju oko 5 godine, a i tada ostaju deo kolonije.
12226385_10205440735073931_879458069_n
Ova ptica spada u lešinare. Neki bi rekli da način ishrane utiče na njen izgled, koji ne asocira na zdravlje, u poredjenju s orlovima, ili pak da nije lep.
Naprotiv, beloglavi sup ima jedinstvenu ulogu u lancu ishrane i održavanju ekosistema, budući da uklanjanjem uginulih životinja koje su mu isključiva ishrana, u prirodi sprečava i otklanja zaraze, pa na neki način vrši „prirodnu reciklažu“. I u ovom pogledu spada u najdruštvenije vrste, jer kao što živi u kolonijama, na taj način se i hrani. Plen postaje zajednička gozba za celu koloniju i hrana se deli ravnomerno.
12231531_10205440734753923_902564099_n
Područje na kom beloglavi sup živi obuhvata oblasti južne Evrope, severne Afrike, Bliskog istoka  i jugozapadne Azije, proteže se od Magreba i obala Španije pa do Himalaja na istoku, najsevernije stanište mu je prostor Kavkaza, dok su najjužnija Sahara i Arabijska pustinja.
Na čitavom prostoru ova ptica spada u red jako ugroženih vrsta, posebno zato što je pre dve i po decenije bila pred istrebljenjem. Njene značajne kolonije danas se nalaze u Španiji, na Kritu i na prostoru Srbije.
Na području Uvca gde ga je u prošlosti bilo u znatno većem broju, populacija je početkom 90-tih godina svedena na 7 parova. Organizovanim radom i izgradnjom hranilišta na kom se godišnje iznese više od 100 tona uginulih životinja, obezbedjen je opstanak ove jedinstvene vrste. Specifična „kuhinja“ u prirodi svakodnevno ugosti više od 90 gnezdećih parova, koliko ih trenutno ima u koloniji.
Zbog toga je prirodni rezervat reke Uvac jedno od najvećih staništa beloglavog supa u svetu, a prisutan je i u kanjonu Mileševke i Gornje Trešnjice blizu Ljubovije.
12231359_10205440734593919_1237925407_n
Zahvaljujući posebnim merama zaštite u kolonije i prirodni rezervat vratile su se još dve gotovo iščezle vrste, crni lešinar i bela kanja, a ulažu se napori da se vrate i druge vrste koje se hrane kostima uginulih životinja. Na ovaj način dao bi se doprinos opstanku vrsta kojima je pretio nestanak, zauzvrat one bi se odužile prirodnom regulacijom u ekosistemu, u kom je njihova uloga dragocena i nezamenjiva.

Vlasnik sadržaja ovog članka je njegov autor. Blog Živeti sa prirodom samo ugošćava kreativne autore koji žele da njihov rad dopre do većeg broja čitalaca. 
Blog Živeti sa prirodom ne polaže nikakva prava na objavljeni sadržaj. 
Ukoliko, na članak ili neki njegov deo polažete autorska prava ili ste zastupnik lica koje polaže prava na pomenuti sadržaj, a niste saglasni da se on nađe na našem blogu, molimo vas da nas obavestite o tome kako bi ovakav sadržaj bio uklonjen u najkraćem roku.

Pročitajte i ovo...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.